Marketing
OPERACIJA
Moran mu se javit jer će kalat nos i neće bit mira, jer da mu nisan javi ca je sa Mateon. Telefon zvoni, javja se.
- Dobro jutro Bebiću, kako je pasalo?
- Znaš da Te ja zoven?
- Ca san nepismen, kada mi na telefon ne piše Bebić. Kako je Mateo pasa?
- Fala dragon Bogu, cera smo se toga liberali i sve je kako triba, popodne san ga već pove doma. Oslobodili su ga toga trećeg krajnika i stavio mu je Dean te dvi cijevi u uši.
- Ke dvi cijevi?
- Kako da Ti to objasnin. U sinusima ki spajaju nos i uho stvorilo se puno katara i to mu je stavaralo probleme i zato je slabo cu. Da se to opet ne zacepi, stave se te cijevi dok se ne uspostavi opet normalno disanje i funkcioniranje tih sinusa. Jesi razumi?
- Ki je to stroj, taj covikov organizam, kako je to sve isprepleteno. Govori serce je važno, možjani su važni, a ca je to u čovikovom tilu a da ni važno? Ferma jedno odma povuce drugo i tome nikad kraja. Je plaka?
- Malo kada su ga doveli iz sale, ali je već nakon jedne ure doša sebi i sti je da mu onu špuntu iz ruke znemu van. Popodne oko cetiri ure, Dean ga je još jedan put pogeda i reka neka ga vodim doma. Međutim znaš ca je mene najviše još taklo u svemu tome.
- Ca?
- Ja san dva put operiran na ton odjelu, pervi put kada san bi mali prije škule operira san mandule i radi toga san nagluh, tako bi se i njemu dogodilo da nismo ovo ucinli. A, drugi put kada san operira nos. U istu komoru smo ležali do barkuna, jer mi se tako u sićanje urezlo da su na barkun bile rešetke ka u peržun. Smanon Ti je u komoru bi Majdak, sada je on pokojni, to Ti je brat od Marice ca je za rojakon mi od matere, Željkon Lučom. Vidiš Ti ca Ti je život i sudbina. Nakon skoro pedeset godišć, sada je moj sin na isto misto. To valjda Bog tako oće.
- Odi bogati tebi i Bogu, ca on oće. To je tako moralo bit i gotovo.
- Komunjaro!
- Je bi san komunista, pa ca Tebe briga. Ca Ti je ca falilo onda?
- Dobi san stan od deržave kako i Ti.
- Ki ti je kriv da u krivu firmu radiš celoga života.
- Niki mi ni kriv, ali zato si uvik zva kada ti je ca tribalo, za slikat zubi, za pogedat oci, za doć na terapiju. Nisi sti cekat red kako i drugi judi. To je naman naša borba dala.
- Bebiću ti znaš za onu parolu:"snađi se druže"!
- Znan, samo jebiga ja se očito nisan zna snać kako i Ti.
- Nego da te pitan, vidi san da ti je od kumpanja mat umerla. Ja san je pozniva jer san dolazi tamo u zajednicu općina di je ona radila, znaš da nan je uvik falilo šoldov za sport. Cu san da je bila jako bolesna. Sada je Srećko osta sam. Dobar je to covik, a koliko je samo dobrih stvari napisa. Tamo smo u Transjug non stop visili i molili da nan daju ki dinar.
- Je, jako me to pogodilo. Neda mi je bila kao mater. U njihovu kuću san ja bi doma. Zakopali su je u krugu fameje. Dražen me je zva i reka:"Bebiću Srećko me zamoli da Ti kao dio fameje budeš na posljednjem Nedinom ispraćaju". Di neću doć, doša bi da mi Srećko i ni poruci. Srećko mi je u jednoj od svojih knjiga napisa:"Mome drugon sinu, kome nisam otac." Ca da Ti više recen?!
- Svi Cuculići su bili u Pag, tako da znaš. Srećko je jako dobro zna koliko ja volin Pag.
- Vidiš kako se ja i ti lipo raščakulamo svaki put kada se cujemo. To ti je znak da se na reje moramo cut, a ne od miseca do miseca. Pozdravi mi puno Matea, neka se cuva i neka ide sada sladoleda.
- Bit ćeš uslužen i ne baculaj, vodit ću računa da se na reje cujemo. Stoj mi dobro i pozdravi gospođu.
- Cuvaj se Bebiću.
Post je objavljen 16.11.2017. u 23:24 sati.