Marketing
Amerikanac u Parizu
U stvari,
Amerikanka u Zagrebu.
(Meni) najdraže karakteristike: skromnost,
blagost, odsustvo ikakve agresije, nula arogancije.
Jako je simpatična,
draga, ljubazna,
zaboravila sam valjda kako normalni neopterećeni ljudi izgledaju.
Nije bučna, glasna ili naporna, niti usiljeno vesela, što bi bio moj primarni strah vezan uz Amere;
jako mi je drago da je došla...
Čim je stigla, jednim jedinim tihim i ozbiljnim
pogledom je opčarala sestrinu mačku. Ova se samo prepustila, bilo je to preludo za vidjeti - ta mačketina inače tolerira samo vlasnicu (moju nećakinju) i mene, nitko drugi je ne smije dragati, jer hoće gristi....
Onda kad je čula da se maca zove Cuki (ni manje ni više), and that it means that someone is sweet as sugar, tak joj se to svidjelo da sad za sve što joj se sviđa govori 'oh, it's so cuki'.
:)))
Joga na blatnom dvorištu/
predah od kovrtljanja preko štange....
Pokazuje se koja što može ili ne može,
šašava fotka, kao da traže nešto zajedno.
Prvu večer obišli smo Mirogoj,
taman kako smo stigli procesija svećenika je prolazila uz nas (jako su nas histerično potjerali i zgurali na stranu) i Bozanić je navodno prošao tik uz nas (ja sam bila leđima okrenuta ne samo zato kaj moja coprnjačka unutrašnjost radi za mene, nego i sporo kapiram :)) ). Moj muž ga je htio taknuti. (Stvarno je za***ant). Kaže: 'nisam imao slobodnu ruku, pa sam razmišljao da ga taknem s kokicama koje sam držao. Da vidim kaj će se dogoditi.'
A je šašav.....
Neću biti zločesta, pa ću sve komentare ostaviti za sebe. :))
Uglavnom, dirati Bozanića kokicama je bio jedan od smjehova večeri. :))
K. ima navadu nositi tekicu sa sobom i bilježi unutra što se zbiva.
:)))) kao Carlos Castaneda.
(Prvi naslov kad je stigla bio je 'krpice sa zeljem').....
Pravo turističko razgledanje tek slijedi,
nadajmo se lijepom vremenu.
Post je objavljen 03.11.2017. u 00:07 sati.