Odavno ni riči, ni slova,
Samo besmislice čupaju karizmu
I postajem samo prosječan realist
Razoren između pisme i Tebe.
Jutrima se otima mrak
I kava se oladila isto ka i dah.
Čini mi se da sam ovo vidija već.
Dva paralelna svita se mimoilaze.
Na kraju mi ni nada ne ostaje.
Pari mi se na moment da učim nevolit.
Ako je mora ostat trag na meni,
Zašto baš na licu da se vidi...
Post je objavljen 08.09.2017. u 06:49 sati.