ravnoteža je relativna ili apsolutna. kad jednom ovladaš zakonima statike, delovima fizike, a to se nikad ne dogodi jer moraš biti čist genije za prirodne nauke ali i bez toga znaš otprilike kada će doći do promena stanja. ima jedan lajf-kouč on takođe zna kad su ljudi otišli u "relativnu ravnotežu". nakon knjige "razgovori s bogom" shvatih da se u takvim knjigama takođe spominje apsolutni i relativni svet. glasi citat: Nikada vam ne pada na um (osim najumnijim među vama) da neka stvar može biti i ispravna i pogrešna; da su samo u relativnom svetu stvari jedno ili drugo. U svetu apsolutnog, bezvremenog, sve stvari su sve. Ne postoji muško i žensko, ne postoji pre i posle, ne postoji brzo i sporo, ovde i tamo, gore i dole, levo i desno – dobro i loše. i na tome sve zasniva. u čemu je tolika razlika u duhovnom smislu između vere i tih tačaka za samoisceljivanje?
zanimljivo mi je da je talas ovih tajni počeo sa lujzom hej i da su sve tajne slične jedna drugoj odnosno ni u jednoj od ovih knjiga nije ništa drugačije, inovativnije, svi govore o istome. volim ovakve knjige jer imaju jednu vrstu mini-psihologija, i dosta sam ih iščitao jer me zanima psihologija, koje su laički primenjive za svakodnevni život.
kaže životni trener da je spasao muža od raka, neki tako pokušavaju i sa sidom, da živi svoj san. ima i novi stan. manifestacija. na kredit. ali taj kredit ne oseća. trenutno.
takođe, svi ti životni treneri su se obogatili pisanjem knjiga na istu temu, te seminarima koji su opet dostupni onima koji imaju novca a u svetu apsolutnog, na samom ulazu, postoji imaš novca ili nemaš jer te u suprotnom neće pustiti da zauzmeš jedno mesto onom koji ima. ima taj jedan uočljiv da ne kažem ubeđujući odlomak kako je u redu voleti novac, i slažem se, volim i ja novac ali ne bih sve uradio za novac odnosno da dođem do njega (ili možda nisam osetio baš toliku glad) što ne znači da ne zaslužujem.
da bih manifestirao nekad želju da imam novca kad nemam onda ga ostavim u farmerkama kad se vratim iz grada, i pronađem novac u očaju jer tad prevrnem celu kuću i uvek negde ima, ali to uradim planski.
sva tajna ovog rada se zasniva na sadašnjem trenutku jer budućnost ne postoji a prošlost je prošlo svršeno vreme, bitan je jedino trenutni trenutak a ljudi se skloni da misaono žive tamo ili ovde, negde ali ne i u trenutku u kom zaista svedoče a tako gube koncentraciju i kompas s onoga što žele jer to nešto nije u stvarnom vremenu. takođe, knjiga kaže "uzmi i iskoristi trenutak", ne dozvoli da dan iskoristi tebe, spreči anksioznost, neće se ništa loše dogoditi.
ne hejtujem, podržavam. to sa vremenom podseća me na film "dolazak" sa mojom simpatijom ejmi adams (ako ne voliš da znaš radnju filma ovde se tvoje čitanje završava) koji se zasniva na tome da je koncept jezik vanzemaljaca i njegov uticaj na koncepciju vremena onih koji ga nauče zasnovan na sapir—vorfova hipotezi.
volim meditacije.
to je to neko misaono plivanje, i jedino što daje osećaj duboke koncentracije i slobode, spoznaje o prolaznosti.
Post je objavljen 09.08.2017. u 18:07 sati.