Marketing
Hvaljen Isus i Marija! Ne znam, kako je kada ti dijete umre. Ali znam kada imaš živu djecu a oni te odbace. Pa se sjetiš koliko neprospavanih noći... učila ih plivati... bicikle voziti... svi pristojni... dobri učenici. Bila sam im sve. Dobila otkaz... poljuljala se obitelj. Nestalo je. Bila sam hranitelj. Pok. suprug je bio bolestan. E... da... odvedoše mene na psihijatriju... a muž kući u alkoholiziranom stanju i tako pet godina. I napiše mi dotični gosp. dr... teški duševni bolesnik opasna za sredinu i sebe. E... da. I morala sam pobjeći. Morala. I u Njemačku. I vukla ih sa sobom... Njemci su se čudili. A gdje su bili naši dečki i cure. Sjede u foteljama. Kuću sam im darovala. I ja bez ičega. Od kuće do kuće... od doma do doma... E... i život je prošao. I nitko ne mari za mene... E... A bol je velika, prevelika. A ja idem... guram, trzam se...pa kad vidiš soc. nepravdu.. pa kad vidiš a vidila sam svašta i svjedok svega i svačega... kako da ti ne bude teško. I neće te vlastita djeca. A znaju sve. Nisam ih nikada ostavila ...
Post je objavljen 12.05.2017. u 09:18 sati.