Subotnja su jutra puna obećanja, nude više opcija, a većina ih se nikada ne iskoristi, uvijek ostane nedorečenost kod odabira, ruka se zaustavi, povuče, pa naglo krene prema onom sigurnijem.
Pravimo se, kao da izbora nije ni bilo, lakše je svima.
Iako ja dobro znam, dobro sam čula, kraljicu tišinu, tišinu izbora, ona jasno stoji nad nama, na vršcima prstiju, čeka presudu.
Okrenem glavu na jastuk, ni da trepnem, znam što ćeš odabrati, ništa me nije iznenadilo, koja velika šteta,šteta za subotu.
Post je objavljen 25.03.2017. u 09:22 sati.