I tako dok su njih dvoje razgovarali a reklo bi se o nečemu naizgled jako bitnom znatiželjan narod koji se zatekao na licu mesta pomicao je lagano svoja rebra ka levo i svojim zaškiljenim zamagljenim očima te tvrdoglavom bradom posmatrao nemu scenu koja se odvijala pred njima i dok se ona okrenula ka meni u jednom trenutku ne bi li mi stavila do znanja nešto usnama identičnim s onim obrisom salvete iz kafea Lolita zamislih krajeve kupaćeg kao da su kesice čaja kako ih zubima grizem sa leđa, mirišem kožu, cedim poljupcima, dodirivajući nežnost vrhom nosa, uranjajući u izglančana udubljenja kičmenog stuba... Na jeziku ukus kokosa koji se pretvara u sol pomešanu suncem.
Miris mokre trave i sunca kroz sivo nebo zavlačio se duboko u nozdrve kao plamen ostavljajući za sobom samo uzdah i bezgranično prostranstvo proleća.
Post je objavljen 10.02.2017. u 08:09 sati.