nisam razmišljao da bi se u šetnju moglo ići radi razmišljanja, barem ne o šahu.
ne da mi se igrati šah, unatoč lijepom vremenu.
ali šetati i razmišljati, zamisli to...
čekaj malo...
i?
i... jesam li ti rekao da kad sam vozio bicikl satima, najčešće nisam razmišljao ni o čemu? tako nekako bude i sa šetnjom uzbrdo, a to je planinarenje, pa onda i po ravnom, a to je samo obično šetanje.
obično šetanje. zanimljivo da što god uzmeš, gotovo uvijek možeš izvesti nekoliko podvrsta. zar ne? pa čak i šah može biti trodimenzionalan ili za više igrača, vidjeh.
svejedno ne bih šah.
a što bi ti?
pa ne znam. čokoladu.
ah, blago meni, što će mi dijete kad imam tebe.
a jesam li ti rekao da poznajem momka kojemu je dosadilo voziti bicikl po lijepom vremenu pa je počeo voziti bicikl samo po kliši. ali baš ono kad je pljusak.
nisi.
eto. i meni kao da je dosadilo planinariti kad je lijepo vrijeme.
pa ćeš po kiši?
ne, samo kažem. prvo što mi padne na pamet.
Post je objavljen 05.12.2016. u 21:12 sati.