- I da, k'o za vraga, baš danas imam rogobolju
- Smiri se, proći će te
- Aha, da, a kad?
- Pa kad se budeš ženio
- Je… baš… koliko sam se već puta ženio, pa ništa
- A pusa?
- Čija?
- Pa… u nedostatku bolje, moja…
- Ali, Janja, što će Gabriel reći?!? Ne možeš…
- Ma daaaaj, pa ipak si mi tata
- Joj, da… viš' i vraga bi mogla smotati
- Hi hi hi… - zakikoće se Janja i cmokne Lucifera u korijen lijevog roga
- A sad još i desni – a Janja ponovi radnju
- Lakše mi je
- S godinama postaješ sve osjetljiviji
- Ma, malo me zdrmalo to sa Gabrielom
- Jooooj, kad je to bilo, prošle godine
- Svejedno, znaš, on je prvi tvoj muž koji mi je prirastao srcu
- Jooooj, tata… daaaj… ne mora baš znati da on meni nije prvi muž
- A ne zna?
- Čuj, ja mu to nisam rekla.
- Bolje ne ispitivati, još se opet infarktira… u Vražju Ma…
- Nemoj!!!
- Je, Janjica, dušica, kasno je… čula sam vas! – i iz ničega se pojavi stara Jebedićka, noseći bundevu
- Kaj je, mama, misliš raditi kolače?
- Onda bi došla sa filetima mrtvaca u paklenom sosu
- Kaj onda paradiraš sa tom bundevom?!?
- A kaj se ti izdireš na mater, mater ti tvoju?!?
- A k jarcu tata, 'ko je tebe zvao…
- A gle, za jedno dobro obiteljsko okupljanje, potrebni su svi sastojci: i mama i stari Astarot, i mladi Lucifer, i njegova kćer, a i bundeva je tu
U tom trenu zazvoni netko na vratima. Astarot otvori:
- O, Maurice, Gabriel,…
- Debela repa, dugi klin, peneze nam dajte sim. Če namnete dali, decu bumo vam fkrali!
- Onda si ih zemite… - reče Astarot i gurne Lucifera i Janju kroz vrata i zalupi ih.
- Stara… ostali smo sami…
- I?
- Pa… dugo već nismo…
- O, ti vrag stari! – naceri se Jebedićka i oboje nestanu u oblačku sumporne izmaglice
Post je objavljen 31.10.2016. u 19:27 sati.