Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/zlicaodopaka

Marketing

Volim - ne volim Fejs :-))

I nikako da se odlučim :-)). Ne volim eF zato što vjerujem u nickove na netu. Nickove, ne imena. Fejs sam po sebi nema smisla osim po imenu. Dobro, vjerojatno općenito eF nema smisla, ali to bi bila potpuno druga tipkarenja. Što uopće ima smisla :-)).

Ne volim kad me onlajn oslovljavaju imenom. Ne volim komunicirati po netu kao Vi. Tu smo svi na ti, eventualno Ti, kad čestitam ročkas :-)). Žalim slučaj, komu smeta tikanje, makni se s neta pa nek' te tapšu i Viviču.

Volim Fejs jer vidim kad su izložbe, predstavljanja, otvaranja, razno razni izuzetno zanimljivi događaji kojima želim prisustvovati. I još mi se sve to skompa sa Svjetlicom (moj nikad zavoljeni mob, koji je ... je. I biva :-)). Isto tako vidim koji sve frendovi idu di i kada pa se lijepo nađemo, k'o u neka stara vremena kad smo se besdogovorno nalazili navečer u gradu.

Ne volim eF jer me žele frendati osobe koje ne znam. Ni onlajn ni oflajn. Nije pristojno odbiti prijateljstva. Nije, ali ... Ne volim isto tako jer mi je malo do puno teško nekome poslati frendovanje, jer mi je to nekako kaj ja znam, preosobno. Da, znam, normalni oflajnci imaju četveroznamenkasti broj frendova i moje ime (da, ime!) je samo jedna brojčica više.

Još jedna stvar koju ne volim na Fejsu. Fejs je oflajn. Čisti, najčišći oflajn. A ja volim onlajn :-)). Ali volim da više ne razmišljam o ročkasima, lijepo me ovaj voljenonevoljeni obavijesti.

Trenutno kaj je i smisao teksta, zapravo povod, tekstovi su mi po defaultu nesmisleni :-)), obožavam Fejs :-)). Zašto, slijedi priča :-)).

Imam tri skupine fejsovaca. Neki su čisti onlajn, možda smo se vidjeli uživo, morti nismo, bili smo ili jesmo na nekim dijelovima neta i eto tako završili na eFu. Druga skupina su dobri stari frendovi iz nekih davnih dana i skoro da ne bismo kontaktirali da ni fejsiranja :-)). U tu skupinu spadaju i noviji frendovi. Na jedan način smo se prvo upoznali, vidjeli oflajn pa se frendali. Zapravo, neki od tih su u gornjoj skupini, neki ne, neki ... Mišung :-)). Kaže se da su mješanci najbolji, najotporniji, najljepši. Treća skupina mi je familija :-)).

Priča, konačno: Jučer lijepo hodam Savskom prema Galeriji SCa i izložbi o kojoj me Fejsić trenutno jako, jako dragi informirao. Kad jedna mlada djevojka me: Jas! Ti si! (Usput, to mi je prvi i najdraži nick. Čak i oni koji me nickaju nekim drugim ili imenuju kad čuju kako me jasaju, počnu i oni, zarazno je :-)).)

Daklem, na ulici me nickom zove djevojka. Astarta, iz davnih ikariamovskih dana. Igrale smo se u istim savezu, nezaboravnom PATu (skraćenica za psihoPATe). Ostale na Fejsu i nikakvog oflajn kontakta. Do ulice. Prepoznale se po Fejs-fotkama :-)).

Znate koja je to čista radost :-)). Astarta je bila u društvu svojih kolega studenata. Odmah sam je zajedno s njenom frendicom odvela do izložbe, dogovorile se o budućim oflajnarijama. Volim te Fejsu, puno puno puno :-)). Luda sam za tvojim fotkama, taganjima i svim tim oflajn izvodima. Obožavam te :-)).

Volim, ne volim ... :-))
Ponekad ono što ne volim ... :-))
Ispadne da jako volim ... :-))


Post je objavljen 02.09.2016. u 11:33 sati.