Baš mi je gušt gledat ove naše sportašice i sportaše, ka nikad prije, kad vidiš da je neko nesritan jer je osmi na svitu, jebate da je meni bit iljadu osansto devedeset osmi u bilo čemu na svitu. O ovima šta su zlatni da i ne govorin, triba in se klanjat do poda, ovoj maloj Sari šta je itnila ono koplje, onoj luđakinji šta ita oni disk, jebate fali deset puta, pogodi jedanput, i osvoji zlato, ili Blanki koja se vraća uvik iznova iako su je svi davno otpisali, ne da mi i se sad sve nabrajat ali svima svaka čast i onima šta su osvojili zlatne medalje i onima šta su ispali odma na početku.
Svakoga kritičara bi uputija da on proba dospit na Olimpijske igre, pa onda neka govori, inače neka ne sere kvake.
Neke od ti naši sportaša, osobno poznan, neki su dica od moji prijatelja, a neki su i prijatelji od moje dice, i sve su to krasni ljudi, jer da bi posta vrhunski, da bi bija najboji moraš u isto vrime bit samouviren i ponizan.
Ako ste gledali mogli ste primjetit da mnogi od njih spominju Boga, neko vrime je mala Vlašićka bila na udaru ljevičara radi svog odnosa prema vjeri, baš su ono pljuvali po njoj.
Svak oni ko se je imalo ozbiljnije bavija sporton, zna da je najteže pobjedit sebe, da je najteže izać na kraj s vlastitin ograničenjima, da bi uspija čoviku je potrebna pomoć nečeg izvan njega samoga, jer samo ako uspije dobit tu partiju protiv samoga sebe, more se uzdignit iznad ostalih.
A ovi naši su čudo, jebate imamo skoro najviše medalja po glavi stanovnika, puno više od onih država u kojima se u ti sport ulaže stoput više, šta znači da moremo, svi mi skupa moremo bolje više jače.
Uzeli bi bili još koju medalju da nan treneri nisu zajebali stvar, to ti je ka i u državi, nije problem u narodu, treneri ne valjaju, kad potrefimo prave trenere di će nan bit kraj.
Zato guštan kad i vidin onako ogrnute zastavon, dok svira himna, kad i vidin kako tamo na drugon kraju svita daju podršku i veselu se jedni s drugima, oni šta jedva imaju za tenisice, i oni koji imaju milijune na računu.
Guštan jer znan i koliko boli to nanosi onima koji su ovdi pljuvali po Janici, kad je imenovana pomoćnicon ministra, jer po njima ne ispunjava uvjete, Janica koja je bila najbolja na svitu, radi koje su oni didžejevi šta puštaju himne Hrvatsku vrtili ka maniti.
E njima Janica nije ispunjavala uvjete, njima koji je najveći uspjeh u životu kad proseru nešto ovrdi i kad i podrži svi šest istomišljenika.
Zbog tih govana mi je posebno drago kad imaju duševne boli, radi ruke na srcu hrvatskih sportaša, koji ginu za Hrvatsku, makar imali milijune na računu ka recimo Bogdanović, dečko iz Hercegovine.
Post je objavljen 19.08.2016. u 17:07 sati.