Nisam volila povijest jer me nikad nisu zanimali tuđi poslovi, osim ak je bilo kaj zanimljivo tak da si se mogel kesiti, za smeh glasam uvijek! A kaj u povijesti, rat je rat, mir je mir, neko tam izumil neki stroj, kaj me bilo briga, bilo mi je dovoljno to kaj smo imali.
Ali ne lezi vraže, moraš učiti i sad profa veli Bretanja, tamo neki 2. svecki rat, narafski niko ti ne veli u 5. ili 6. razredu da to nije Britanija, slično zvuči, kužiš razliku al nemaš pojma gdi to je. I teško ti je povezati i naučiti.
Onda oni jebeni Prusi. Misla sam da je to neki religijski ili gastronomski odjeljak Rusa. Koji crni Prusi a na zapadu ajmoreč, Evrope. Oni šiljki na glavama na kacigama ak je to njihovo, to je bilo zgodno, za nositi rezerve hrane recimo i tak, al ak nije njihovo, molim bez zamjerke.
Onda onaj Karlo Veliki, Pipin mali, ajd to donekle, to je bilo slikovito. Onda su se svi međusobno ženili da zbog zemlje. Kak zbog zemlje, kak zemlja, koji je to motiv, di je ljubav (ti ulaziš u pubertet i nije ti jasno niš osim neke ljubavi koja se i tak ne desi, a kak bu ti se odna desila zemlja!!!!???) ne znaš jel zemlje - države ili zemlje crljenice ili zato kaj su oni jedni imali preveč vode a ovi preveč polja bez navodnjavanja. A sve to dok je Marković iz prve klupe gađal papirićima lopticama Selima u trećoj klupi kod prozora. Svakako zanimljiviji prizor, koja ženidba, koja zemlja!
Dvaput sam popušila kulju ko kuća na istom pitanu: Smithova, odi na ploču, iz čega si prošliput dobila 1? Dobro, ajd, Aleksandara Makedonski.
A učila sam, kunem se, učila sam i kaj je najgore - znala sam. Al kad nekaj ne voliš tolko da grdo prepričavaš onda dobiš ovo: Smith, molim te miči mi se s očiju, odi na mesto da te ne vidim i ne čujem ti si katastrofa od učenika, živčani slom mi sljedi, ovo je užas u mojih 30 godina ovak nekaj nisam čula!!! I stera te na mjesto i za istu lekciju dobiš još jednu kulju. Usput: kaj se tiče hrvackog, bila sam uvijek i ničim izazvana najbolja u školi u svojoj generaciji, to je bilo pod normal. Još sad mi dolaze tuđa deca (lažem:unuci) i veliju - od tete Seke je opet jedan sastavak na onoj ploči u hodniku u školi.
Dakle nisam negdi usput izgubila riječi, nikad nisam dobila povijest!!!
Narafski, povijest: pita me istu lekciju treći put i veli ponovno: ka-tas-tro-fa Smithova, ajmo ovak: I postavlja potpitanja, ja sve odgovorim. Veli ona pa ti znaš! Ovo ti je za 4, znaš, al na kraju buš imala trojku, ja ovo ne razmem (gleda ocjene) engleski pet, njemački pet, briljantni hrvacki, kaj ja pričam o povijesti na kineskom!!!???
Nemoj me batje, mislim si koji Aleksandar Veliki, to je valjda neki rođak od Aleksandra Makedonskog, koga boli patka za to, jeboooote, još onaj Carigrad, pa Stambol, pa Istanbul pa tam pri nekom Bizantu izgradili Konstantinopolis, muko moja, jel normalnog čoveka to briga.
Onda upišeš faks (još uvijek ne postoji internet) i tam nešto neki bezvoljni profa ispriča i transporti i to i veli: FOB. Kaj bi ti pomislil: to mora da je nekaj u vezi s fobijama. Gledaš u Opću enciklopediju kaj ti je mama u međuvremenu kupila, nema! Padneš godinu jer nisi dala pičke profi iz matematike, ne snalazliš se i sve ode u konačnici u povijest, a ti posle kužiš u nekom filmu kaj je free on board. Onda prođe 30 godina a tvoje dete koje je u međuvremenu diplomiralo nešto sasvim drugo veli znaš kaj mama: Mrzim Pruse, niko nije objasnil ko je ta nacija, di je Bretanja, ko je taj Aco Malli, Veliki, Makedonski, tek sam u Skopju skužila da je lik bil skroz normalni, a kad sam rekla da ciculum vitae nije isto što i curiculum vitae svi su me pohračkali! Fuj, dost škole, dost predavanja, dost povijesti i glupe matiše tipa kolko je minus tri plus jedan! Treba studirat fiziku ili kriminalistiku! Povijest nek bu izborni predmet.
A sad idem na kavu! S nekim ko veze blage nema o povijesti, ak slučajno zna, brzo se vratim domeka.
Post je objavljen 03.07.2016. u 10:11 sati.