Uvućiću se u tvoj krevet.
Poćećeš me ljubiti od oka. Obrva, pa trepavica. Voliš moje oči. Nastavićeš do usana. grizeš mi donju i jezikom praviš trag na njima. Usne. Već se rasplinjuju u osmjeh. I mrzim sebe što sam tako slaba. Ne mariš, samo se osmjehuješ. Pogledaš. Oči koje me prikuju kao bacač noževa kad cilja. Da protrnem. I sama te privučem na sebe.
- Spavaš? - pitam. - Spavam mila.
Noć nam je čuvala stražu. Mene je uspavalo svitanje. Negdje oko pola šest konačno je uronio u moju kosu. Mjesec.
Još jedna predaja. Potpuna.
Post je objavljen 27.09.2015. u 03:42 sati.