Sinoćnji susret sa komšinicom Sonjom i njeno neverovatno umeće koje je pokazala tom prilikom, dovodilo me je do ludila, jedva sam se uzdržavao da ne odem do toaleta i propisno se ispraznim. Sve vreme u glavi su mi odzvanjale njene reči kada je izlazila
- "dođi sutra na kafu, ja ću se pobrinuti za šlag". U povratku, sa posla svraćam do obližnje prodavnice na brzaka kupujem cigarete par neophodnih sitnica , užurbano idem ka zgradi, vešto izbegavajući eventualni susret sa poznanicima. Nemam strpljena da čekam lift, penjem se stepenicama, ulećem u stan i na brzinu se tuširam, oblačeći se za sobom ostavljam nered, kao da sve zavisi od tih par minuta. Izlazim iz stana, penjem se sprat više, dolazim pred njena vrata, tražim pipajući u mraku zvonce koje se slabašno oglasi, samo je ostalo da sačekam da otvori.
Najzad... otvara vrata, sa osmehom pušta me unutra i odmah žurno zatvara vrata za mnom, da neko slučajno ne primeti posetu. Pročitaj cjelu pricu
Post je objavljen 31.12.2015. u 12:11 sati.