evo jedan fora recept,
mada,
možda vam i ne bude ukusan,
nego, fora, samo kao ideja,
naime,
kako smo dobili jučer od ujaka, tradicionalno, puno mesa,
kojeg od kupuje u ogromnim količinama, domaće, od jednog prijatelja Slavonca,
dakle,
ima tu i kulena, i njegove seke, kobasica raznih, čvaraka, naravno i slanine.
mi smo, ovaj put uzeli izvrsne kobase, tek malo šarf,
jer Č mora paziti s tim ljutim, koje jako voli, al mu već po malo i smeta,
kad je već u tim nekim godinama, ne,
meni ništ ne smeta,
ja mogu, još uvijek i kamenje jesti,
osim sirovog luka,
na žalost,
jer, volim ga i mami me mirisom,
pa ni grah šalata bez njega ne šmeka,
o čevapima da ne pričam,
al, jednostavno,
ak ga pojedem, sirovog:
peče me žgara, sve mi izgara, i zlo mi bude za poludit, nemrem ni spavat,
no,
to opće nije tema,
uglavnom,
imam tak tog mesa,
radila sam popodne, a, dečki su bili na treningu, jer Č,
obzirom da su školski praznici, sad ima više vremena za sebe,
kaj trenira, ne pitajte me,
neki tai fu chi kun
ko ona Panda iz crtanog, al puno bolje,
zezam se, tu jednu borilačku vještinu,
dost zahtjevnu ( probala sam ), al i korisnu,
koja ima više smjerova, vrsta i podvrsta,
ah,
opet sam skrenula s teme,
kak prijatelj s kojim trenira živi blizu mog posla,
tak su me pokupili z autom, jer, imala sam i neke vrećice s robicom
koju mi je, Drejica opet donsesla za eF-a,
al ne samo to, jako je zahladilo, pa mi je pasalo,
i, tak, pričamo u autu kaj bi mogli kuhat,
ono, kaj imamo i kaj nam se jede,
pa reko, imamo te kobase,
baš bi mi pasale s kiselim zeljem,
jel može, može, ajd,
i kaj uz to, a da je nabrzinu,
žgance,
pesru.
e, sad,
to nije ni klasični sekeli,
a ni kapuz,
ono istarsko tradicionalno jelo s kiselim kupusom
s kojim se, obično servira, ili kuhana junetina ili neke kobasice
ovo je, sasvim moja, orginalna verzija
slobodno i bez zadrške mogu reći
Fuzija,
Fjužn okusa, namirnica i mirodija,
jer, spojila sam, gotovo nespojivo,
a, na kraju je bilo za rajnglu polizat,
znači ovako:
prvo sam bacila na dublju tefln tavicu malo špeka i kobasica,
i to, tim redoslijedom, bez ikakvih drugih masnoća,
jer su mi se činile suvišnim,
onda sam još brzo dodala protisnuti češnjak kroz onu spravicu kaj zgeda ko drobilica za orahe, al nije,
pa hitila još dve naribane mrkve,
koje sam ribala u svom novom ribežu, koji se sastoji od poklopca na koji se riba
i posudice u koju to naribano sve pada nutra, tak da je to ribanje jako praktično i brzo,
te mrkve, sam, naravno, prije oprala, očistila i postrugala,
taman u to vrijeme su mi došli Mini i Marko,
kojeg sam kroz prozor kuhinje navigirala di da se parkira, a da nikome iz kuće, pritom ne zasmeta,
onda me Mimi pitala kaj radim, a ja sam joj rekla da kuham
i pokazala joj novu fotelju koju smo nabavili da ima gdje sjediti kad nam dođe u goste,
a ta fotelja ima peseke u tenisicama, pa se njoj jako svidjela i ona igračka piši - briši,
dok se Francek pravil važan kak ima lampice koje sviraju, od kojih bu mi, uskoro eksplodirala glava,
no, fala svemu, u kuhinji ništ ne čujem, pa ni šogorovo raspravljanje zbratom o trenutnoj političkoj situaciji u državi nam,
umjesto sudjelovanja u tim besmislicama, taman sam imala za potrošit jedan poriluk,
kojeg sam fino oprala i očistila od zemlje, pa narezala, prvo po dužini, a onda i na sitne komadičke,
i njega hitnula tranu, malo posolila, tek tolko da mi se brže zdinsta,
dodala nekakvu mješavinu začina " Nadalina ", samo malo papra i kurkume, jer, je, navodno, jako zdrava, a i daje fora boju
i na sve to sam bacila, odokativno razmjerno, već narezanog oguliskog kiselog zelja,
pa, samo malo podlila vodom, da nije sve suho, jer, mi volimo šugasto.
djeca su skakala po toboganu, po sam im izvadila boje i ogromnu plahtu bojanku Pepe Pig,
samo da mi se ne motaju pod nogama u kuhinji dok mi ne zakipi voda za žgance,
il palentu, kak se to naziva u nekim krajevima lijepe naše.
u te instant žgance, jer, osim kaj volim voziti automatik auto, volim i te neke instant proizvode,
pa i kućanske aparate, kao što su suđerice, sušilica i blendalica,
sam umiješala, kao i uvijek, dva trokuta zdenka sira, jer, onda,
osim kaj su mi kremastiji, imaju i podatniju teksturu, pa i zanimljiviji okus,
ponekad i naribam u njih miškatni oraščić, ko u bešamel, al sad mi se nije podudaral s ostalim okusima,
i, nekaj, s čime sam se po prvi put susrela, pa sam odlučila malo ekperimentirati,
kad je, već, čitav taj ručak, ili večera, obzirom na vrijeme serviranja, bil jedan velki eksperiment,
vrhnje za kuhanje od riže, koje sam dobila gratis uz Franovo mlijeko od riže, koje pije zbog alergije na kravlje,
koje sam mu ja, malo po malo počela, ipak, davati, i nema mi, nikakve nuspojave, za sada.
tak, to rižino vrhnje za kuhanje nije dalo baš nikakav poseban okus, ali je dalo još bolju, kremastiju teksturu žganicima
ali ih i malo posvjetlilo.
uglavnom,
sve u svemu je bilo dost ukusno,
djeca su jela žgance sa sirom i vrhnjem,
jer, šugo je bil dost ljut, obzirom da su kobase ljute,
al,
muškima se to sviđalo,
a, ni meni nije smetalo,
jer,
poslije me dočekala
jedna Rezana,
kao i hrpa suđa,
rasute bojice po podu,
rastepene životinje od jaslica,
zgaženi karamel bomboni po tepihu
i vesela djeca s kojom sam pjevala
" Mamu kunku "
koja ne kuha za krokodila šunku.
razmišljam otvoriti još jedno dva, tri bloga,
pa da budu rendom prema hartu:
jedan samo literarni,
drugi gastro-intro,
treći ententinološki,
čak, jedan bi mogel bit i modni,
kaj fali,
jedan, po uzoru na EcoDaisy
kreativnoreciklirajući,
onda jedan posvećen alergičarima, jer, čini mi se kako su potpuno diskriminirajuća kategorija,
jedan samo o igračkama i crtićima,
a jedan umjetnički, na kojem bih prezenirala i lamentirala o dječjoj književnosti, filmovima, glazbi i goblenima,
e, da,
al, onda mora bit i jedna samo o
cipelama,
al, onak više iz povijesno-znanstvenog aspekta, postolarski.
danas bumo njoke sa špekecom i onim vrhnjem za kuhanje od rižinog mlijeka,
čist da ga potrošimo, tak i tak nema baš neki okus, pa nemre pokvarit, a metla bum i malo milerama,
i gustu juhu od raznovrsnog povrća:
ono, jedna manja brokula, grincek, malo luka, češnjaka, pa sve pod štapni mikser, blagomise
uravnoteženo
aČa, aČa, aČa, aČa!
Hejla, Hejla Hejlouaaaaa!
Post je objavljen 29.12.2015. u 09:29 sati.