Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi jer ga gnjave neki instruktori pasa vodiča i neki aktivisti društva za zaštitu životinja.
– I onda još seru o tome kako ne voli ljude onaj tko ne voli životinje.
– Kakve to ima veze?
– Ima, itekako ima. Nego, Nenade, zašto te gnjave?
– Vele da sam istraumatizirao psa vodiča kojega sam od njih posudio i da su im propali mjeseci rada. Da sada najviše može biti pas poluvodič.
– Posudio si psa vodiča? Zakaj, čudni čovječe?
– Najobičniji nesporazum.
– A i ja pitam gluposti…
– Moja škola surađuje s jednom danskom gimnazijom pa sam ja koordinator toga projekta.
– Zar te nisu izbacili nakon onog rasističkog ispada.
– Nisu jer je sve bio najobičniji nesporazum.
– Ima logike.
– Svakako, Danci su opet trebali doći ovih dana, a s njima i ona njihova profesorica s kojom sam dogovarao suradnju.
– Profesorica sa sisama?
– Da. Ali poslala mi je poruku da žali, ali da me neće moći vidjeti kada dođe. A čim sam pročitao poruku zvala me je Dobra i Mudra Ravnateljica…
– Reci joj da se makne od Điđija. Nisu glazbenici za nju. Upropastit će je.
– Zvala me je i rekla mi da sam ja zadužen za vođenje Danaca po gradu, ali da zbog novonastale situacije trebam naći vodiča.
– Brižna moja... Kako na sve misli… Ah…
– I što sam drugo mogao, nego zbrojiti dva i dva. Razumio sam da je Dankinja oslijepila i da joj treba pas vodič dok je u Zagrebu. Pa sam joj nabavio psa vodiča.
– Ima logike.
– Na kraju je ispalo da ona sasvim dobro vidi, ali ne želi mene ni čuti ni vidjeti jer misli da sam zloupotrijebio položaj i seksualno je iskoristio, nego da je tražila drugog vodiča po Zagrebu. Čovjeka, a ne psa.
– Pa zašto nisi psa vratio kad si shvatio o čemu se radi?
– Bilo mi je bez veze vraćati ga odmah kad su mi ga dali za tri dana.
– I što si onda s njim.
– Malo smo se družili. Izgledao je tako sretan. A sada ispada da je istraumatizirani poluvodič.
Post je objavljen 10.11.2015. u 20:27 sati.