Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/mecabg

Marketing

Dadov balun...

Dadov balon...
Od kad zna za sebe Dado je bio fasciniran balunima. Otkrio je njihovu čar u sapunici kad je slamkom naprvio prekrasan balun koji se presijavao na suncu. Izgrdili su ga jer je pri tom prolio vodu po kupatilu, skvasio nove hlače, i krpom za pod pokušao pobrisati sto u kuhinji da sakrije svoje vragolije.
Matorci uopšte nemaju smisao za igru. Kad je u želji da postane sportaš prvo ubacio loptu u kuglu lustera, umjesto aplauza, dobio je grdnju jer se onaj luster ko zna kako i zašto strovalio na kinesku vazu u kutu. Ta vaza nije ničemu služila sem za skupljanje prašine, ali govorili su da je ona porodično blago i tradicija familije. E, Dado je tradiciju prekinuo vrlo bučno.
Drugi pokušaj da postane nogometaš je isto tako propao. Preciznim šutom je pogodio prozor, a on je bio lošeg kvaliteta pa se polomio i pao na neko cvijeće pokršivši neke biljke koje su se tu gomilale i pravile nered i zbog kojih se nije moglo komotno pogledati kroz prozor.
Volio je Dado i one balone koji se napuhnjavaju i za Božić se stavljaju na bor.


Tog dana je nešto šaputao sa Mirkom, ulazio I izlazio iz kuhinje i nešto skrivao iza leđa. Mama je završavala ručak I smo gledala da li je sve u redu.
Posle dva sata, Dado se vratio. U sred leta bio je prekriven nekim blatom, nekom crvenkastom smesom i zaudarao, ali ponosna lica držeći nešto visoko u ruci.
-Šta ti je to?’
-Balun.
-Gde si našao??
I onda je počelo. Matorci stvarno ne razumje mališane.
Dado je otkrio prase koje je uginulo i neko plitko zakopao, pa je s Mirkom otkopao i našao balun. Nije baš tako lako bilo, morao je iseći celo prase uzduž i poprijeko , ali balon je našao, lepo ga je napuhnuo i…
-Što se buniš, nisi ga morala kupiti, sam sam napravio.
Mama je samo širila oči, zgrabila ga i onako sve u odjelu počela tuširati i govoriti da će se razboleti.
Dado je cijeli život se spremao da postane doktor za ljude ili životinje. Dopadalo mu se pomagati drugima i vratiti im ono najvažnije, zdravlje, da mogu biti veseli I sretni, mislio je.
Uplašio se svoje prve opasne operacije.
Vrijeme je prolazilo, Dado je postao inžinjer, ali duboku u srcu, još uvijk želi pomagati ljudima. Možda bi bio dobar doktor, možda i ne bi, ali jedan san mu je prekinut i malo prase koje je uginulo, promenilo mu je životni put.
Ne rušite mi snove, možda nikad vise neću se usuditi željeti…


Post je objavljen 07.10.2015. u 08:57 sati.