......La Gorda mi je ispričala kako ih je don Juan poučavao o toj bitnoj dihotomiji tonal-nagual. Rekla je da ih je Nagual jednog dana sve pozvao da bi ih poveo u jednu pustu, stjenovitu dolinu među brdima. Načinio je velik, težak zavežljaj u kome je bilo svega i svačega, čak je i Pablitov radio tu bio. Dao je Josefini taj zavežljaj da ga nosi, a Pablitu je natovario na leđa jedan težak stol i onda su pošli svi zajedno. Po njegovom naređenju taj zavežljaj i stol naizmjenično su nosili gotovo punih 40 milja dok nisu stigli na tu pustu visoravan.
Kad su došli tamo, Nagual je rekao Pablitu da stavi stol točno na sredinu te visoravni. Zatim je naredio Josefini da sve stvari iz zavežljaja rasporedi po stolu. Kad je stol bio pun, objasnio im je razliku između tonala i naguala isto onako kako je objasnio
meni u jednom restoranu u Mexico Cityju, s tom razlikom što je primjer koji je njima dao bio mnogo slikovitiji.
Kazao im je da je tonal onaj red koji zapažamo u svom svakodnevnom životu, a isto tako i onaj naš osobni red koji kroz život nosimo na svojim plećima, isto kao što su nosili taj stol i zavežljaj. Nagual je, s druge strane, onaj neobjašnjivi izvor koji drži taj stol
na mjestu i izgleda kao prostranstvo te puste visoravni. Kazao im je da čarobnjaci moraju iz daljine motriti na svoj tonal da bi bolje shvatili što se zaista nalazi oko njih. Poveo ih je do jednog grebena s kojeg su mogli vidjeti taj cijeli kraj. Stol se od tamo jedva vidio.
Odveo ih je zatim opet do stola i rekao da se nagnu nad njim da bi im pokazao kako običan čovjek ne može obuhvatiti onoliko koliko čarobnjak može zato što je običan čovjek tu, na tom stolu, i drži se svega, svake stvarčice na njemu.
Onda je naredio da svi redom, jedno za drugim, pogledaju u predmete na stolu pa je ispitivao njihovo pamćenje na taj način što bi uzeo nešto sa stola i sakrio da bi vidio jesu li bili dovoljno pažljivi. Svi su odlično položili taj ispit. Ukazao im je na to da je njihova sposobnost da tako lako zapamte sve predmete na tom stolu posljedica toga što su svi razvili svoju pažnju tonala, ili, drugim riječima, što su obratili pažnju na stvari koje su na stolu.
Poslije toga im je rekao da ovlaš pogledaju u ono što je na zemlji pa je potom opet ispitivao njihovo pamćenje mičući kamenje, grančice ili bilo što drugo što se tu nalazilo. Nitko od njih nije se mogao sjetiti što je bilo pod stolom. Nagual je zatim zbacio sve sa stola i natjerao ih da jedno po jedno legnu potrbuške na stol pa da tako pažljivo pogledaju u zemlju ispod stola. Objasnio im
je da se za čarobnjaka oblast naguala nalazi tačno ispod stola. Budući da je bilo nemoguće zamisliti da se mogu baviti ogromnim prostranstvom koje nagual obuhvaća, prostranstvom sličnim toj pustoj visoravni, čarobnjaci su za svoju oblast aktivnosti uzimali prostor točno pod otokom tonala, što je slikovito prikazano onim što se nalazilo ispod stola. To je ona oblast koju je on nazivao drugom pažnjom, pažnjom naguala, ili pažnjom ispod stola. Tu pažnju ratnik može doseći tek kad sve zbriše sa stola. Kada se stigne do te pažnje, rekao je da se te dvije pažnje spoje u jednu jedinu jedinicu, i da je ta jedinica u stvari sveukupnost svakog pojedinca.
Ta pažnja ispod stola je ključ za sve što čarobnjaci rade.....
C. Castaneda, Drugi krug moći
Post je objavljen 02.06.2015. u 18:20 sati.