Marketing
Gjuro i Durica imaju bebu
obzirom da ponekad, zapravo dosta često, pišemo o svakodnevnim, životnim temama, vezanima za naš obiteljski život,
odlučili smo, bloger Gjuro Walker i ja, Durica pokrenuti zajednički blog na kojem bi se bavili takvim, obiteljskim temama, svaki iz svog kuta gledanja.
tako bi kroz ovaj blog opisivali naše doživljaje i iskustva od samih početaka roditeljstva, nestrpljivog išćekivanja tog malenog bića na ovaj svijet, koje nam je potpuno promijenilo život i poglede na njega, do prvih, nespretnih koraka, kako nas roditelja, tako i onih dječjih, bolesti, zubića, riječi i rečenica koje mi s tolikom ljubavlju zapisujemo i objavljujemo, u nadi da će, možda taj dio nas ostati zauvijek ovdje negdje visjeti kao podsjetnik na sve ono proživljeno što nas čini iz dana u dan potpunijima i kompletnijim, da ne velim, kompetentnijim roditeljima, ali i ljudima.
tako smo se odlučili imati ovaj zajednički projekt, našu malu bebu blogeka, koji će zajedno s vama rasti, razvijati se i, nadamo se, danas sutra stasati u pravi pravcati blog, jer mi imamo veliku želju i namjeru njegovati ga i upotpunjavati kako bi se zajedno s nama razvijao u pozitivnom pravcu.
-----Gjuro------
Kak sam se rano oženil, već u tridesetoj, bil sam među prvima u svojoj generaciji :)
Onda su me svi ispitivali kak je to kad dobiješ dijete.
Nitko od njih nije imal vremena zapravo to slušat, onak u detalje.
Nisam znao ukratko to objasnit, pa sam im samo rekao da se sve zaokrene za 360, i onda još za 180 stupnjeva i da sve kaj si poznavao prije pod riječju "život" sad je dobilo svoju novu dimenziju.
Otprilike kad ti život iz ovoga.........
....pređe u ovo.......
Samo tak, odjednom. Šus !
I onda pitaš ženu : mogu sad na kavu ?!
Evo, dok mali podrigne, onda buš išo !
A nikak da podrigne, nosil sam ga nekad satima. Bar mi se tak činilo.
Kad je bila gotova faza s podrigivanjem, onda opet pitam ženu : mogu sad na kavu ?!
Evo, budeš, malo pripazi malog da nekam ne otpuže i da se ne penje, dok ja ne speglam i pospremim !
I tak žena dok to sve pospremi, mali i ja već hrčemo.
Nakon te faze, sav nabrijan, velim ženi : idem ja na kavu s dečkima !!
Kaj baš sad, moram se istuširat, izvadit veš iz mašine, suđe iz perilice, treba malog pripazit dok tu trčkara po stanu !
Ne Ficho !! Pazi, ne gore, past ćeš !
I tak je došla faza NE ovo, NE ono. Prošlo je i to, pa je došlo nekaj novo, i tak faza po faza.
Sad je faza ispadanja šestog zuba i pripreme za školu.
Pogađate, s vremenom čovjek zavoli domaću tursku kavu, i kupi si pivu za doma.
*******************************
Durica
moj muž i ja, nekako smo, možda, predugo čekali taj baš pravi, najpraviji trenutak za imati dijete. prvo smo čekali da ja dobim stalan posel, potpišem ugovor za stalno, onda smo čekali povoljnije vrijeme za rješavanje stambenog pitanja, pa smo čekali da se situacija u zemlji sama od sebe popravi, ili ne znam više ni sama kaj nismo čekali, pa nam je od tog silnog čekanja vrijeme počelo nesmotreno curiti, a ta naša roda nikako da više donese taj toliko željeni paket. onda smo se obratili nekim stručnjacima, koji su rekli kak nam je ovo krivo, a ono zaštopano, pa da ne bu to tak brzo išlo kak smo si mi zamislili, ali mi više nismo htjeli čekati, jer nismo više ni imali vremena za čekanje, pa smo obratili na neke drugačije adrese, okrenuli se takozvanoj alternativnoj, a, zapravo prirodnoj medicinskoj pomoći, gdje smo dobili neke čajeve i kupke, i za tri mjeseca, eto, i na našem testu se pojavio pozitivan križić. a, takvom smo se i nadali.
u međuvremenu radili smo više puta te testove, ali neuspješno. sjećam se, kako smo svaki puta željno iščekivali taj plusić, križić ili crticu, ovisno kakav smo test imali. pa bi test, nakon razočarenja pokazanim, završio u smeću. i tak, zove mene Čovječuljak na posel, onak sav uzbuđen i uspuhan, da nek brzo dođem doma, al nek prije prođem po novi test, jer on je ovaj stari, slučajno, pazi, slučajno išao vaditi iz smeća i gledati opet rezultat, pa mu se sad čini da je ipak plus, ali nije siguran, pa veli, za svaki slučaj nek donesem novi, da ga odmah napravimo. i taj novi, je, naravno, bio negativan, al sjećam se te nade, tog trčanja u ljekarnu, i tog uzbuđenja svaki puta kada smo radili novi test. i, naravno, sjećam se točno tog dana i trenutka kad je test za trudnoću, napokon bio pozitivan. bio je badnjak, nikada to neću zaboraviti, spremali smo se kod mojih na večeru, jer starome je na badnjak rođendan. i, napravili smo taj test, opet, po ko zna koji put, već onako rutinski, ja i nisam više polagala te neke velike nade, jer svaki put se ipak, malo razočaraš, kad nešto tako jako želiš. al, ovaj naš test je odmah pokazao pravi križić. kao da nije mogao ni sam pogriješiti. sve je odmah bilo jasno. plavo na rozo.
gledali smo se neko vrijeme u tišini, pa smo gledali u test, pa opet jedan u drugoga, onako s nevjericom, a ja sam se rasplakala od sreće i uzbuđenja.
tada me on zagrlio i rekao mi:
- ne boj se, ja sam uz tebe, sve će biti dobro. -
******************************
Ovaj blog pratit će faze života, od sjedenja na jezeru, iščekivanja križića, preko raznih znakova, simbola, osjećaja i
svih mogućih situacija roditeljstva, pa sve dok ne postanemo djedovi i bake.
A vi ostanite s nama, začas će to sve proći.
Moglo bi biti zanimljivo.
pozdrav od
Durice i Gjure
Post je objavljen 18.02.2015. u 18:14 sati.