Marketing
Our frozen hearts are burning holes into eternity...
I tako... Dok Bill uživa na Maldivima ili nekoj drugoj rajskoj plaži, nama siromašnima preostaje da uživamo u jesenjim bojama i kiši. Da je bar rana jesen. Tada su boje lišća prelepe. Ovako, početkom decembra je sve nekako trulo, maglovito, ali nekada mi prija da šetam i takvim ulicama kada odgovaraju raspoloženju. A prvi put u životu jedva čekam sneg. Ne znam zašto. Okej, ovo je bio predug i nepotreban uvod. Excusez-moi.
Novosti ima na pretek. Pre svega, momci su nastavili svoju promo-turneju prilikom koje su se zaustavili u Meksiku i Argentini i na oba mesta su održali na dodelama nagrada ili tako nečemu prave mini-koncerte budući da su svirali prvi put 3, a drugi put 4 pesme. Dopada mi se taj tretman koji imaju jer to jasno govori da postoji veliko interesovanje za njih, čim im neko na bilo kojoj manifestaciji ustupi 15-20 minuta prostora.
Nastup u Meksiku me je oduševio. I više od toga.
Love who loves you back je, zaista, kako je to Bill rekao pesma koja ima nešto u sebi što je čini nemogućom da vam ikad dosadi (: Valjda zato što nema tu neku napadnu melodiju i sve ide blago do onog čuvenog dela Turn me on, turn me on, turn me on koji je čista magija. Znam da sam jednom drugu iz Francuske pustio pesmu i pitam ga kako mu se dopada, a on kaže BLA BLA BLA TURN ME ON TURN ME ON... (: Uglavnom, pesma je sjajna i prebacila je preko 3 miliona pregleda na tjubu. Ovde je on peva nešto grublje i promuklim glasom što pesmu čini dodatno lepom. Najveća histerija je nastala kada se Bill uhvatio za međunožje pevajući deo „Archer aim your perfect mark“ što je bilo pregenijalno. Znam da mnogi negoduju zbog pojačane seksualnosti u njihovom radu, ali to je sasvim normalno. Oni su 5 godina stariji od vremena kada smo ih poslednji put čuli i videli. Setite se sebe pre 5 godina i koliko ste pričali o seksu, a koliko vam to sada više nije tabu tema. Ista stvar je i sa celim albumom koji je prirodno ovakav, album za provod i žurke, jer svaki deo svog odrastanja moraš da proživiš, a oni su deo sa ljubavima, seksom i provodom propustili jer su bili pod budnim okom kamere stalno i u nedostatku pravih ljubavi Bill je pisao o imaginarnim, romantičnim ljubavima. Kada su konačno otišli u Ameriku mogli su da nadoknade taj deo odrastanja i zato se mnogima čini kako je album neozbiljan. Nije neozbiljan nego sasvim prirodan i primeren njihovim godinama.
Sledeća pesme je bila Girl got a gun, a ja prosto obožavam tu pesmu jer je preteško pohvatati sve reči dok je pevaš. Dok je išla ta pesma shvatio sam da je to prvi momenat kada sam zajedno sa njima pevao pesme sa ovog albuma. Sve se završilo preemotivnom izvedbom pesme Moonsoon i pevajući to suze su mi išle niz lice sve vreme. Ali, sve vreme. Previše emocija i sećanja stane u tu pesmu. Da sve bude bolje završni deo pesme je elektronizovan i približen novom zvuku i sve to zajedno predobro zvuči.
Inače, Georg je nabacio neko prekul ponašanje + novi prekul izgled i rezultat toga je da je uvek on zatrpan porukama i molbama da nastupa bez majice tokom turneje. Tom je malo ljubomoran što više njega ne pitaju da nastupa go :p
Inače, turneja se zove Feel it all i počinje u martu sledeće godine. Ovo je zapravo prvi deo turneje koji će biti klupskog tipa, a malo sam guglao ta mesta u kojima se održavaju koncerti i to su zapravo svirke po malo većim evropskim klubovima u koje staje oko 1000 ljudi. Možda sam ja napravio neku grešku, ali izgleda da je tako. Prava turneja počinje nešto kasnije, tokom leta. Datumi ove predturneje su:
6.3. London ( Britanija )
8.3. Barselona ( Španija )
9.3. Marsej ( Francuska )
11.3. Pariz ( Francuska )
12.3. Brisel ( Belgija )
14.3. Frankfurt ( Nemačka )
15.3. Cirih ( Švajcarska )
17.3. Milano ( Italija )
18.3. Minhen ( Nemačka )
20.3. Keln ( Nemačka )
21.3. Utreht ( Holandija )
23.3. Berlin ( Nemačka )
24.3. Hamburg ( Nemačka )
26.3. Beč ( Austrija )
27.3. Varšava ( Poljska )
Inače, planirate li, uopšte, da posetite neki od njihovih koncerata? Iskreno, ovo je prvi put da nisam baš siguran da li želim. Ne samo što album nije ispunio očekivanja ( iako mi vremenom postaje sve bolji ) nego i što oni jednostavno više ne sviraju nego 80% zvuka čini matrica. Mada, rado bih otišao na ovakav koncert ili bolje rečeno žurku u Berlinu. Berlin i Pariz su moja dva omiljena grada, ali verujem da su u Berlinu bolji rejveri (:
Međutim, koliko mi je nastup u Meksiku bio dobar, toliko mi je onaj u Argentini bio propast jer je Bill pevao pesmu Louder then love na playback. To mi je toliko tužno bilo jer pesma i nije toliko teška. Po meni, ništa ne vređa publiku toliko kao kada se praviš da pevaš uživo i misliš da neće niko primetiti da si pustio playback. Ipak, ceo nastup je popravio Billov pad tokom Girl got a gun jer sam se valjao od smeha. Da je neko drugi pao ne bi mi bilo smešno, ali on sa onim svojim diva ponašanjem kad se razleteo po sceni bilo mi je urnebesno smešno. Muškarci da treba da nose štikle oni bi ih nosili. Samo kažem :p
Bajdvej, Bill je bio prejebeno obučen. Ali prejebeno. Ali već sam na kraju prošlog posta komentarisao jednu takvu odevnu kombinaciju i ne bih da se ponavljam. Ipak, moram se ponoviti i reći da prosto obožavam te široke majice na uske pantalone i džombaste patike.
Još jedna stvar koja mi nikako ne ulazi u glavu je njihov potpun nedostatak osećaja za to da se osim u Nemačkoj i Francukoj manje-više nigde de izgovara tvrdo R. Oni gde god odu u zemlje španskog govornog područja govore to idiotsko tvrdo R gde mu nije mesto dok pokušavaju da nauče par reči na španskom ili nekom drugom jeziku. Prosto mi je neverovatno da bilo ko ( a posebno neko ko je proputovao ceo svet ) ne zna kako se R izgovara u španskom. Okej, sad dok ovo pišem znam da zvuči kao potpuna glupost, ali meni je onako baš zaparalo uši. Kao i Billova nova uzrečica „like, like, like“ nakon svake druge reči, ali neko mi je objasnio da je to karakteristično za većinu ljudi koja živi u Los Anđelesu.
A sada da pređem na malo važnije novosti od mojih glupih zapažanja (: Bill je učestvovao u UNICEF-ovom projektu IMAGINE And Better World u kojoj je gomila poznatih pevača otpevala po jedan stih čuvene Lenonove pesme „Imagine“, što je, inače, verovatno jedna od najlepših pesama ikada napisanih. Iako je bilo lepo čuti Billov glas u toj masi glasova, po mom mišljenju, i nije se baš proslavio ovim. On ima taj neki karakterističan glas koji i nije baš najbolji glas na svetu, ali oni prave pesme koje leže njegovom glasu i toj specifičnoj emociji koju samo on može da donese. Pevanjem tuđih pesama se ne bi baš proslavio (: Inače, ovo je drugi put da obrađuju Lenonovu pesmu nakon „Instant Karma“ što je bilo 2006. godine, ako me pamćenje služi (: Drago mi je što je Bill Lenonov fan jer je on jedan od najposebnijih ljudi koji su hodali ovom zemljom.
Poslednja stvar na koju ću se osvrnuti pre pesme koja je tema ovog posta je Billov kratak tekst koji je napisao na temu ljubavi. Izdvojiću po meni najlepši deo.
Ljudi misle da sam jako naivan u svojim pogledima na ljubav jer nikada nisam bio povređen. Ja, sa druge strane, mislim da su oni isuviše puta bili povređeni.
Zanimljivo u svemu tome je to da sam ja najverovatnije bio povređen više od svih njih zajedno. Slomljenog srca, potpuno uništen, ma, najgora vrsta bola koju možete da zamislite. Nikada nisam mogao ni da zamislim da nešto takvo može meni da se desi. Oni koje sam voleo su me izdali, varali me, koristili. Ne želim da pričam celu priču, ali želim da znate da se takve stvari dešavaju i meni, iako sa strane deluje kao da imam sve u životu.
Iako još uvek pokušavam da prebolim neke stvari ja još uvek verujem, što je dobro u svemu tome. Još uvek verujem u magiju, u onu ljubav koja će obeležiti ceo moj život. Da li će mi se ona desiti? Ne znam. Mislim da sam je već imao, tako da mi se verovatno neće desiti ponovo... ali se nadam.
Ova poslednja rečenica mi je posebno lepa jer sam pre godinu dana rekao nešto slično. Sećam se da sam sedeo na kafi sa drugaricom koja je u tom momentu bila u istom lošem stadijumu, budući da smo oboje već dugo sa sobom vukli jednu propalu ljubav. Svako svoju. I dok je ona po ko zna koji put na ivici suza govorila da ne može da veruje da i nakon godinu dana plače zbog istih stvari, ja sam joj rekao: „A šta ako je to-to? Šta ako su ovo naše velike ljubavi, one koje nazivaju ljubav-mog-života? Šta ako više nikad nikoga ne budemo voleli?“
Bila je to poražavajuća misao. Tada mi je to delovalo sasvim moguće jer se jedna ista priča vukla dve godine. Sada, sa ovog odstojanja, ne verujem da je to bila ljubav mog života. Verujem da je to bila jedna ranija. Jedina osoba koju nikad nisam prestao da volim. Ali, ja sam dve svoje velike ljubavi prokockao, stavio tačku na njih i nastavio dalje. Da li će biti novih? Ne znam. I da ne bude neće mi biti toliko teško. Pokušao sam da budem sa drugim ljudima, ali ne ide mi ni to jer se osećam prazno kada sam ja taj koji voli manje. Dobra stvar u tome je što niko ne može da te povredi. Ali, biti prazan je gore nego biti povređen.
Ne znam koji je meni đavo sa ovim kvazi-ispovestima hahahha Prelazim na TH i pesmu „Stormy weather“ koju je izabrala Sakura Kaulitz, a i ovog puta će neko od vas odabrati pesmu koja će biti tema sledećeg posta. Javiću već tom nekome (:
Stormy weather je druga pesma po redu na albumu i na početku mi nije legla jer mi je potvrdila ono čega sam se pribojavao, a to je da će album biti prepun autotjuna. Nakon Feel it all je došla ova pesma u kojoj mi se odmah dopala muzika ( jer je jedna od retkih pesama na kojoj se čuju gitare ) i genijalan način na koji Bill peva strofe, ali mi je refren bio preterano obrađen. Ova pesma je čist dokaz koliko bi album bio inovativan i drugačiji da je Bill eksperimentisao sa načinom pevanja, a ne sa efektima. Slična stvar je u Run, run, run gde me je taj drugačiji način pevanja oduševio i kupio za sva vremena. Šteta što se toga nisu držali na celom albumu. Ipak, kada sam se vremenom navikao na DJ album ( iako se oni sprdaju sa tim pobiju sebe svaki put kad imaju live nastup jer se pusti muzika, a oni kao nešto prate na gitarama i bubnjevima ) ova pesma mi je postala jedna od najdražih, prvenstveno zbog strofa. Inače, ovo je prva pesma napisana za album Kings of suburbia i stara je 3 godine. Glavna tema pesme je kraj sveta od koga niko ne može da pobegne, a to je večita Billova tema u poeziji. Dobar primer je Ubers Ende der Welt, ali možda je još bolji Schwarz jer se i ovde radi o nečemu što se tek sluti, ali se ne imenuje.