Ležimo na ledjima
i započinjemo naše putovanje
ti i ja
čim toraks brda Korab zaškripi
i ne boj se, mila devojčice
takav brod ne tone
on već plovi naglavačke po vazduhu
pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven
u oseci večernje izmaglice
iščekujući plimu vetra da isplovi
po pučini kliske stratosfere
da se stopom o dolinu odgurne
što pre kobilicom po oblacima zanjišti
i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione
mamce kojima će noćas napecati
neoprezne zvezde sa horizonta
čim izrone iz dubina
još sinjega neba oko nas.
Ležimo i milujemo se
sasvim lagano
jer se korab zaljulja i od disanja
a samo nas nemi meteoriti
udaljenim delfinskim skokovima prate
po platnu ove večeri.
U tebi
kao u jatu snažnih riba
što vriju u plićaku
ja lebdim dugo
glatkim pokretima
lebdim
dok se jato ne razidje
(22 lV 2009; Nostalgija za njom, 05 09 2012)
Post je objavljen 18.09.2014. u 14:51 sati.