Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/vladkrvoglad

Marketing

JELEN DO







Vlati naspram plavog

i dve prašnjave zmije

šljunkovitom svojom kožom

doveli su me u Jelen Do.

Da si i ti kraj mene

mogla si postati reptilska boginja

ovog napuklog brda

gola i palacava pod kamenom

ližući slanu

ili

bešumna košuta

u potoku kuckavih oblutaka.

Ali nisam te poveo sa sobom

ni poneo u sebi

niti znam

da li si želela poći ovamo.



A ja ovako zamišljam mesto

gde vredi ostati

i sačekati

odlučiti

šta će se dogoditi. Posle.

Kreč iz brda cvili

visine prašinom muti

a krhotine klanca oko mene

sedim starinama nalik postaju.

U ostavljenoj kući

zemljani zidovi

na leptirice i šišmiše mirišu

i tu bih hteo


da se setim

obećati sebi

da ćeš mi ti ipak ostati

večnost

kipa od medi.



Da li je i jelen ovde nešto iščekivao?

Mislim

da je i on od vremena pobeleo

i odlučih da ja tebe samo do večeri sačekam.

Posle vetrovitog dana

Stabla će me dodirnuti zelenim ušima

ili su im to oči, usta, prsti ili pluća

a ja ću zamisliti mesto

gde je jelen zanoćio

i sa kojeg je kamenja

so izljubio



Veče je

i meni je lakše zamisliti svemir

kad nemiri

pokušavaju došapnuti misteriju postojanja

ali ne uspevam ih razgovetno čuti

a i ono što naslutim

još manje mogu zapamtiti.

Metalni sjaj novčića sa svoda

želi me potkupiti da ostanem i sutra

i prekosutra

i dalje

i zaluđuje me brojanjem

svojih dalekih kresnica.

U tanjirima svojih dolina

moj svet samog sebe jede

boginje i košute nestaju

a zemlja

kao zlatni prah u situ preostaje.

Sve je manje ima

i možda je zato dragocenija.

Od nje je i ovaj krajolik preostao.

Naslikan je za tebe

ali nisam uspeo na njemu naći

mesto

i za tebe.






Post je objavljen 13.09.2014. u 00:41 sati.