Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/prijanlovro

Marketing

Ora, Ore, Ori - 2. dio

Danas se u Jajcu slavi blagdan Sv. Ive. Moji iz Travnika pohode Jajce pješice, nisam ih pitala ali znam da je tako. Tako je svake godine, ja ne idem tamo, daleko sam, bila sam kao dijete jedanput, autom. Otkud ja o sv. Ivi i Jajci?, jednostavno taj dan me asocira na Oru, babu Oru.
O komu?, o čemu ja?, opet o babi Ori. Često je se sjetim, često mi padne na pamet što bi ona rekla, kako ironična bi bila na nešto, komu bi što podvalila, koga bi nasmijala, kome bi se čudila...
Eh koliko smo slične, tko bi rekao da je ostavila toliki trag na meni. Ona se molila bogu za mene, ona me učila da se molim bogu no nisam sigurna koliko me dobro naučila, ona me čuvala, ona me kudila... Posebna je bila ta moja baba, ne znam je li glupo reći no vidim dosta sličnosti među nas dvije, a smetalo mi je nekoć kad bi me zezali da sam ista baba Ore.
Na današnji dan nas je napustila, a molila se Sv. Ivi, mnogi se mole, ja baš i ne znam. Da baba čuje što sad pišem rekla bi sigurno kako to možeš reći, bolje šuti, ali što kad je tako. Baba je bila iskrena na svoj način, a ja sam na svoj. Fali mi i ona i on.
Moja baba nije imala bajan život, uvijek bi reci da je preživila 2 rata, a kamo li sreće da nije. Imala je jako srce, odrasla na kruhu i mlijeku, no moždani je bio jači, no i lijepe godine je nakupila, starost je učinila svoje. Baba nikad nije radila u „produzeću“ pa nije imala „penziju“ pa sam od nje uvijek slušala koliko je bitno raditi i imati svoju „penziju“ no baš me zanima tko će je od moje generacije zaraditi i hoće li je i biti ako ikad doživimo starost moje babe...
Babi Ori sam nazdravila jedne godine s Milejn maksuzijom, baba je imala obićaj tako sa ženama na kavi popiti jednu rakijicu, po jednu svaka ženica, malo Bilićka, malo Eldićka, Ljube...
Jedna stvar koju sam cijelo djetinjstvo igrala s babom je "čovjeće ne ljuti se", uvijek smo igrale u „pare“ a nikad nismo jedna drugoj dale ni dinara, a ni kune. Unatoć tome što je baba djelovala kao hrabra žena bila je užasno strašljiva, baš kao i ja, mislim da se obje bojimo svoje sjene...
Jednu stvar si zamjeram glede babe, no tu si više ne mogu pomoći, teško je ispraviti nešto neispravljivo, teško je trenutak koji se desi samo sada ikada više promijeniti stoga se moramo nositi sa svojim greškama, ljudi smo, baba bi oprostila...


Post je objavljen 24.06.2014. u 20:04 sati.