Ranka Balkanka bila u Cirihu pa priča: Karta im je, dnevna 45 kn (ovo je od prije nešto godina pa se možda cijena promijenila) i ja velim aaa, ne, neću plaćat, ja se švercam. Veli prijateljica samo izvoliš, kad te vlovi kontrola, buš odma išla u ambasadu na provjeru političke podobnosti, možda si sin Bin Ladena (Ranka je žensko dakako i mala plava) i ko zna kad buš mi opet došla u posjete. Furaš se za tu lovu po Ciriše Zee i uživaš u tramvaju čitaš novine koje posle uredno vratiš na mesto, čuj, kaj ti Balkanka zapravo oš? Ovo je Zapadna Evropica! Vožnja za celi dan, a ti buš dakako sve živo prošla kaj podrazumijeva tu cijenu, alzo tolko vredi, keine?
Istanbul ovih dana: E, (Balkanka, odma kuiš - rečenica se počinje što glasnijim samoglasnikom, a sve ne bi li skrenuo pažnju na važnost onoga što slijedi) daklem: E - danas uđem u tramvaj, neki tip ispred mene, dakle preslikani Bin Laden, bradurina, kapica, one plahte, samo bez kalašnjikova haha, veli da nek oprostim kaj mi stoji tak blizu. Reko a di ćeš prijatelju pa 40 miliona ih je u tramvaju, nemreš disat kolke su gužve, kaj si lud.
Samo nekak mi je to lakše tu podnosit, nije narod tolko živčan, kak to nikom nije jasno!
Zagreb, ovih dana. Namjerno presednem na šesticu da mogu sediti i čitati po ko zna koji puta Markeza. To je jedino kaj me otkači od jutarnjih tračeva u tramvaju ili nečijeg urlikanja na mobitel. Kad se 6 napuni tam kod Borovja, neko me uvek pritišče u staklo od trambaja i obavezno mi stane, taj il neki drugi, na nogu. Noge složim do prozora, i zakolabiram, kak je rekla ona u bolnici, kolko mogu svoju tjelesinu prema istom. E sad kad je gužva a kraj mene je neko stvorenje muškog spola, sad bu primisli, ali fakat je neugodno i njemu i meni (zato ja čitam Markeza) osjetiš na nadlaktici jelte anatomiju, a kaj bu čovek, nemre se maknuti. Nekidan, a slučajno sam stajala i to skroz otraga, tramvaj zakoči ono na najjače, žena se otkačila za izlaz od zadnjeg držača i tramvaj zakočil i ona - drito vlovi mene za cicu. Što joj je pomoglo da iz prikolice ne opadne u prva kola, drito šoferu u krilo, otprilike, tak je zakočil na najnajjače ikad.
Sad mi duda malo već vleče pod pazuh, al ak iko ikad još pita, ja bum rekla čuj to je iz tramvaja. Zapravo sam htela reći ne da nije rekla pardon, joj, oprosti, izvini, sori, niš, zadržala se s mojom cicom - i izašla. Neko dete je bilo s njom pa bu zapamtilo kad nekog vloviš u tramvaju za cicu ili međunožje, taj se očito mora ispričati tebi! – kao ono - a Đuro će da ti oprosti šta te tuko.
Jesam rekla da mi se gadi i ZET i još neke stvari u rwatzkoj?
Post je objavljen 17.05.2014. u 12:08 sati.