Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sredovjecniudovac

Marketing

UMIRU MI I EPIZODNI LIKOVI

„...ali jednog dana iznenada... prvi put će jedan od njih zakasniti“
Pisao sam stalno istu priču. To je moja priča, ali tu sam ja sporedni lik. Glavni je lik ona koje više nema. Ponekad sam pisao o mom ocu, njega također više nema. I još nekih sporednih likova moje priče više nema.

Pisao sam jednom o danu kad smo kolegu ispraćali u mirovinu, onu „punu“, starosnu. U priči je bio i lik koji nije bio tu te večeri. Njegova je uloga epizodna, važna time što ga nije bilo tog dana, te noći.

(http://blog.dnevnik.hr/sredovjecniudovac/2012/12/1631355468/dva-prijatelja-sto-se-svakog-dana.html)

Kolega koji je išao u mirovinu, Zdravek, i on, Vinko, bili su nerazdvojni na poslu, stalno u raspravi, politički neistomišljenici, utakmice su uvijek vidjeli različito, ekonomiju tumačili različito... i uvijek bili skupa...

S Vinkom sam i ja proveo dosta vremena, dijelili smo ured nekoliko godina, radili skupa. Ponekad sam se s njim vozio na posao. Onoga dana kad nisam otišao biciklom na posao, mogao sam ići s njim, ali...

Pisao sam o toj Zdravekovoj večeri, o tome kako se svako malo sjetio Vinka... a Vinko je bio bolestan. Na sistematskom su mu bili loši nalazi pa ih je trebao ponoviti za tridesetak dana pa ih je ponovio pa nisu bili dobri pa je otišao u bolnicu pa su rekli da ima nešto na plućima pa da dobro podnosi terapiju pa da će biti dobro da se rak povukao pa opet da će biti dobro pa da je dobro...

Bio je dobro. Bio je doma. Čekao je mirovinu. Ne starosnu, onu raniju. Sjedio je, ustao, srušio se, umro...

Gledao sam Zdraveka. Zdravek je gledao u zemlju. Nisu ga trznuli ni molitva ni pucnji ni buka koju su u blizini dizali maturanti ni udarac zemlje u lijes...
Zdravek je u mirovini, onoj pravoj, punoj, starosnoj, Vinko je čekao na svoju, a i ja ću uskoro kao onaj pukovnik početi čekati na pismo u kojem piše o mirovini...

Možda ću morati još priča o epizodnim likovima zaključiti. Možda će netko zaključiti moju priču...
„... i otad, milijarde dana i nedelja
Neće se vidjeti ta dva prijatelja,
Duže od života, o, mrtva će biti,
Dva najbolja druga ko što smo
Ja i ti“

http://youtu.be/vhot_sNyFe4

Post je objavljen 15.05.2014. u 20:56 sati.