Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/ice-queen

Marketing

Poštar uvijek zvoni dva puta

Ma kikicu moju...da moram tako početi priču....ugl. Da pojasnimo, slatki su ti naši poštarčići, nemam riječi, nose oni nama poštu vjernije od gmajla jahua i kompanije i još te k tome pitaju kako si, ša ima ili ti zveknu susjedovog cucka koji laje kao sumanut jer eto, stiže poštar.
Pa, da kažem, nadam se bez posljedica, ali moram, jače je od mene, ja da ne pričam na usta, ja bih ...jelte...i na to progovorila, pa onda bolje, a k tome i pristojnije je da pričam na tipkovnicu (tipkam).
Desilo se to jednog lijepog dana, (ma pojma nemam kakav je bio dan, ali guba zvuči). Dakle, dođe meni MOJ poštar, zvooni on pristojno, ali stvarno, lijepo zvoni, sad da li je u pitanju moje zvono samo po sebi ili do njegovog stiskanja, ne bih Vam znala reći, ali, zvoni on tako meni, otvorih ja a on blijed kao krpa (ne znam zašto krpa, ali tako ljudi kažu), dakle, blijed kao da je mene vidio. U iznenađenju, uspije on mene pitati kakvu on to poštu meni ne donosi?? Evo ti upitnika i iznad moje glave, znate oni upitnici koji se množe u crtićima, e, baš ti. Meni ništa jasno, i kaže on meni da je dobio "packu" od gospona "el hefe" da sam JA prijavila da ne dobivam poštu?!?!?! Čujte, iskreno, pošta koja mi nije niti došla, nije mi niti važna, znam ja da će doći i ona koju ne trebam ali ona koju trebam dođe na e-mail :D , ali nisam to rekla, bilo mi žao. Da skratim već unaprijed post koji bi u planu mogao biti poduži, tjedan dana ranije sam ja zvala internet posluživača/provajdera/nazoviGaKakoHoćeš, e baš neću reći kojeg jer može biti kao besplatna reklama ili anti reklama, ali ok su mi, simpice... ja jesam zvala, ali radi NEPOTPUNE pošte, tj. dođe mi račun, bez računa (sad je tu nenadana reklama za račune bez kojih se ne računa, ali to je kako rekoh, nenadano). A oni, to lijepo prebacili na poštara, kao da si on pocjepa dio moje pošte pa doma skuplja kao markice, sličke, lutke, autiće, šta ja znam šta ljudi skupljaju....veš mašine. I ja, sad moguće malo iznervirana...ma nisam, teško se ja iznerviram, ali, nemoj tako sa mojim poštarom...ja ovako lajava, budala, kažem svom poštaru - daj ti meni nazovi tog svog "nadređenog" da mu ja nešto na(d)redim. I, nazove on svog nadređenog i počne (nisam ja to znala, ali jest) početak (dakle, počne početak) mog horora. Aj dobro, meni je bio iako nikome oko mene nije bio horor, više komedija. Rekoh ja(budala lajava) gospodinu, ali fino, onako, pristojno:"Poštovanje gospodine Šefe (s veliko Š), došlo je do nesporazuma, ja bih Vas molila da poštedite Mog poštara od problema jer nije on kriv, zvala jesam ali mi pošta dolazi, tj kuverta, a u kuverti "ku...", (ok nisam upotrijebila tu rijeć ali se tako lijepo stopilo sa rečenicom sad dok ju tipkam....). Poštarčić mi je tako blijed za nepovjerovati....dužni ste nam i kavu i pivu da dođemo sebi, ako nikome, meni." I završili mi tu priču i razgovor, riješila ja taj nesporazum i mislim si eto, napravih ja dobro djelo a nisam se maknula dalje od kuće.....
Prošlo par dana, već ja zaboravila na gospona "nadređenog" i poštara i izgubljene pošto i skupljanja poderotina. Zvoni meni telefon. Aj, doma sam, moj telefon, javih se ja (budala), dobar dan....dobar dan....a je, sječam se (to onaj, šef, nadređeni, od poštara)...Vrijedi li poziv na pivu/kavu? Ma šta ne bi vrijedilo, ja doma, klinci u školi, zašto bih pila kavu solo :D ?
E sad bi Vas masa reklo - A budaleeeeeeeeee ( ma i ja, sad, ali nisam tada)
No, reče meni čovac, stiže on za petnaestak minutica. Aj, dobro. Šta ću ti ja.
Evo njega, još ja onako hiperaktivna, kavica na stolu, imam kompani, baš superiška. Započne on neku temu, i još uvijek ja ne kužim, hbeš budalu, bila i ostala, ne kontam ja šta on govori. Ali ok...Kaže, mora on negdje skočiti ali će se vratiti za pol sata. Aj dobro, mislim si, imat ću vezu u pošti, ako mi ikad nestane neka pošta da se imam kome požaliti. Ode on a meni polako sve njegove rečenice dolaze k svijesti...U JBMTI....Ne znate kakva je to panika...ljudi moji...zovem ja frendicu broj 1. kao za vraga ona 30 km dalje, savršeno, zove frendica drugi frendicu da ja paničarim, nema teorije da ja izgovorim razlog preko telefona....čo'eče. Zove druga frendica, pita šta mi je....pa ne mogu ti reći samo se pojavi kod mene u roku pola sata. (aj zamislite me samo kako paničarim). Uglavnom....pošaljem ja frendici SMS da uleti i ne govori da sam ju zvala ako je ikakav frajer prisutan, ma da je i batman, samo neka šuti. I zvoni čovac na vrata, ja već paničarim na očigled, očitavam mu bukvicu i još svašta što se da očitati...Luda, uspijem izgovoriti pokoju suvoslu rečenicu...ali HBOTE, jesi ti normalan?? Zar ti ja ličim na išta sličnog...I, ono spasonosno zvono, kao u školi zvono koje je označavalo kraj terora, zvoni moja frendica....a lipo moje....ulazi ona, frajer se (srećom) pakira i pozdravlja :D a frendica blijeda...ja zaključavam vrata kad je poćela sa pitanjima - šta je, tko je, klinci? Hitna? Tko je umro? Tko se rodio? Tko se udao/oženio/rastao? Ugl, nije pitala, samo je čekala objašnjenje jer niti ona nije više mogla pričati obzirom da sam joj prenijela veliki dio moje panike....
.........
Aj mi recite molim vas, kako bi reagirali, možda biste me ubacili u top, pod vlak, tramvaj, kamion....Kao što vidite ona nije, još sam tu, čitava :D taman toliko da vam piskaram....Odgovaram ja njoj :"Tip mi se upucavao!!!!!!"
.........
Da, kao što rekoh, još uvijek sam živa, nije me ubila, možda je bila jaaaaako blizu ali eto, dobra je, šta reć :)
.........
Da objasnim - očito sam već ostarila, pa se sve to već promijenilo obzirom kako je to bilo u "mojim" danima upucavanja, ali, nemaš ti meni šta doći doma sa takvom namjerom a da mi prije toga ne najaviš, prijaviš, nacrtaš sve moguće i nemoguće namjere svog dolaska :) Hebi se ti, kava je kava, piva je piva....sve drugo isto ima svoj naziv.
.........
Da mi je prijetio životom, lakše bih se snašla ali OVO.....stvarno sam ostarila....

Post je objavljen 16.04.2014. u 01:30 sati.