Estradni filozofi su opet u modi, kao futurolozi i teorijski fizičari 1970-ih. U ta vramena amo je Henri Kisindžer mogao da se takmiči s njima. U rolkama i flanelskim zvoncarama, s blejzerima nehajno prebačenim preko ramena, sa zulufima...
...
A danas estradni filozofi. Ako želite da znate šta se danas misli u Hrvatskoj, počujte dvojicu mislilaa opće prakse: Srećka Horvata, salonskog levičara, uljanih i unezverenih očiju što liju krokodilske suze nad propašću Evrope i Nina Raspudića, salonskog katoličkog desničara, ciničnih usnica u grču zbog propasti starostavne tradicije. Ta njihova kilava fakultetska telašca, ti šalovi, te karirane košulje, ti đubretarci, te perjane jaknice, ta birtijska neobrijanost što treba da liči na simpatičnu akademsku šlampavost...
...
Kada ne tupi o tome da ne treba da verujemo u liberalni kapitalizam (obaveštavajući nas o onome što znamo: nemamo posao!; ali on ima, na televiziji), Horvat pokušava da bude Dobroslav Silobrčić u razgovoru s umetnicima. Ne ide mu. Kada ne pokušava da se kandiduje za naslednika Tomislava Ivkošića, Raspudić tupi o veri, želeći da bude najveći živući franjevac. Jedan (kao) liberal a jdrugi (kao) tradicionalista, jedan levičar drugi desničar.