Marketing
Somewhere behind the clouds I can see the morning break
Novi post pišem iz dva prosta razloga. Prvi je kako bih vam se zahvalio i kako bih proslavio ovaj mali jubilej… hahahah (: Zajebavam se. Uglavnom, hvala vam na preko 100 000 poseta (: Meni, inače, te brojke ne govore puno o kvalitetu bilo čega, ali ipak je lepo znati da vas je puno koji ovo čitate.
Drugi razlog zbog kog pišem ovaj post nije zato što postoje neke jako bitne novosti jer ne postoje, osim što je dvoje fanova pozvano u TH-ov studio kako bi preslušali 2 pesme sa novog albuma što je kakva-takva naznaka da su makar nešto snimili i da ćemo u neko dogledno vreme dobiti taj novi CD mada sam ja izgubio svaku veru da će čak i singl izaći do kraja godine. Ono o čemu ne želim da pišem je MTV EMA nagrada za najvatrenije fanove za 2013. godinu koju nisu zaslužili jer se nisu udostojili da snime jebenu poruku od 30-ak sekundi, a kamoli da se pojave na ceremoniji. Ne znam za vas, ali da najviše glasova ostvari prilično mala grupa fanova u odnosu na Katy Perry, Lady Gagu, Justina Biebera i sl. koji imaju 10-ak puta više fanova, pa ne znam, ja bih pokazao malo veću dozu zahvalnosti. Ono makar neku pesmu nakon što nisu ništa izdali 5 godina. Ali ne da mi se dalje pisati o tome iako su snimili video sutradan nakon dodele. Verovatno zbog lavine negativnih komentara.
Dok ne budemo imali nešto novo ovaj post posvećujem nečemu starom, a u pitanju je album “Scream” koji sam ( ne znam kako ) uspeo da preskočim na ovom blogu, a pažljivi čitaoci ( xD ) su mi javili da fale prevodi pesama sa tog albuma. U postu koji možete pročitati prateći OVAJ LINK možete doći do jedine pesme sa tog albuma koju sam preveo ( u pitanju je Monsoon ), a ceo ovaj post će sadržati prevode svih ostalih pesama propraćene sa par fotografija koje su se pojavile od poslednjeg objavljenog posta. Sa ovom skroz kratkom plavom kosom mi je Bill kao Jessie J (: A presimpatičan je sa onom malo dužom plavom kosom na slikama pri dnu posta ( ispod prevoda pesme Forgotten children ) jer izgleda kao dečak od 13 godina. Šteta što je ponovo pustio kosu i zalizao je. Neću se baviti posebnom analizom pesama jer su svi tekstovi manje-više prepevi nemačkih verzija koje su detaljno obrađene u ranijim postovima, a u boksu pored imate sve potrebne linkove. Neke fraze nisu baš najsrećnije prevedene, ali čudan je taj njihov engleski jer se nekad trude neke stvari doslovno da prevedu, pa je sve nekako zbrkano. Nikada nisam bio neki ljubitelj tih pesma na engleskom, a verujem da ću novi album slušati samo na nemačkom. Inače, ovako sa distance kad slušam ove pesme najmagičnija pesma mi je “Schwarz”. Ima nešto posebno uznemirujuće i rezignirnao u isto vreme u njoj. Toliko od mene i pozdrav, ejlijeni, do nekih novih pesama! (:
Vrisni! / Scream!
Ustaješ i neko ti kaže gde da ideš,
a kada stigneš tamo svi ti govore šta treba da radiš.
Hvala vam, bio je ovo još jedan prokleti ponedeljak.
I niko te više ne pita šta je ono što zaista želiš.
Ne! Ne! Ne!
VRISNI! – dok ne osetiš!
VRISNI! – dok ne poveruješ!
VRISNI! – a kad te zaboli vrisni najglasnije što možeš…
Vrisni…
Pazi! Ostani budan jer oni vrebaju. Opsedaju te i nikad ne prestaju.
Obećavaju da će ti ispuniti ono što im nikad nisi ni tražio,
a jednog dana će biti prekasno i vratićeš se da preklinješ za još.
Vrati se na nulu. Tvoje vreme tek dolazi. Pokaži im da ti nisi baš bilo ko.
UMUKNI!
NE! – jer konačno osećaš!
NE! – jer si poverovao!
NE! – i kada te boli vrisni najglasnije što možeš…
NE! NE! NE!
Vrisni najglasnije što možeš…
Priprema, pozor, sad! / Ready Set Go
Trčali smo kroz grad zaglušenih čula
i nismo naišli ni na jedno mesto na kom već nismo bili ranije.
Taman kada smo naučili kako da živimo oni su ograničili našu slobodu,
ali mi sada moramo da probijemo ovaj zid.
Previše mladi da bismo živeli ovu laž…
Pogledaj me u oči…
Priprema, pozor, sad! Vreme je da trčimo!
Nebo iznad nas se menja. Ja i ti smo jedno.
Zajedno možemo uspeti dok se svet iza nas ruši.
Ne osvrći se!
Ponovo se osvrćemo na svu proživljenu patnju i samoću
i kao da ih nikad pre nisam bio tako svestan kao sad.
Polako diši… Negde iznad oblaka ja mogu da vidim novo jutro koje se rađa.
Ostavi sad sve iza sebe! Poslednji zid je srušen!
Samo mi smo sada bitni! Ništa nas ne može zaustaviti!
Obećavam ti da te nikada neću izneveriti…
Kada ljubav umre / Love is dead
Držim tvoje pismo u mojoj sleđenoj ruci.
Poslednja rečenica je bila toliko duga da me još uvek peče.
Skrećem pogled…
Sa svakom rečju umire po jedno osećanje u meni.
Ostavljen sam ovde u mraku sam bez sećanja na tebe.
Sklapam oči…
Ubija me to što mi umiremo onda kada ljubav umre.
Ubija me to što smo izgubili naš san. Ma, nismo ga nikad ni imali.
Ne čujem više nijedan zvuk sa ovog sveta koji što se mene tiče može ostati pust
jer smo sa njega nestali ti i ja i nećemo se više nikad vratiti.
Sada je sve gotovo…
Lešinari vrebaju ono što je ostalo od nas,
a šta mi da ponesemo sa sobom kada sve gubi vrednost onda kada izgubimo poverenje?
Prilaze bliže. Žele nas. Osećam njihove kandže.
Pusti me sad i pokušaj bar ti da se spasiš…
Lešinari vrebaju ono što je ostalo od nas.
Uzimaju ono poslednje što je ostalo iza mene i tebe.
Ubija me to…
Nemoj da skočiš / Don’t jump
Iznad krovova je tako hladno i mirno.
Šapućem tvoje ime jer ne želiš da ga čuješ sada.
Oči grada broje svaku suzu koja padne
jer je svaka suza prolivena za po jedno neispunjeno obećanje.
Vičem u noći za tebe… Nemoj to da uradiš… Nemoj da skočiš…
Svetla te neće voditi… Ona te obmanjuju… Nemoj da skočiš…
Ne odriči se uspomene na nas… Svet tamo dole se ne računa… Nemoj da skočiš…
Otvaraš oči, ali ne vidiš razlog za to.
Sneg pada lagano, ali ti ga odavno ne osećaš na svojoj koži.
Ti si izgubljena u svom bolu negde daleko odavde.
Sanjaš o kraju samo kako bi počela sve ponovo ispočetka.
Ne znam koliko ću još dugo moći da te ohrabrujem.
Samo mi pruži ruku i daj životu šansu. Nemoj da skočiš…
A ako te sve to ne vrati onda ću ja skočiti umesto tebe…
Na ivici / On the edge
Sviće. Ona je i dalje tu, ali niko ne mari za to.
Juče su otpevali njenu rođendansku pesmu bez nje.
Da li želiš da letiš kroz noć?
To je jedini poklon koji ti je potreban i zbog kog ćeš se osećati dobro.
Sklopi oči i prepusti se padu…
Njen prvi put na ivici je ostavio ožiljak zauvek.
Ali ona se oseća dobro jedino kada je na istoj strani sa smrću.
Svetlo i tama joj zamagljuju vid. Ona se više ne vraća…
Sviće, ali ona ne može da spava jer vreme protiče tako sporo.
Nečija ruka je dodiruje iako se ona protivi tome.
Svaki put kada je boli ona je tako usamljena, ali više ne mari za to.
Zaboravila je sve svoje uspomene. Sklapa oči i prepušta se padu…
Sve je bliža ivici. Ožiljci ostaju zauvek.
Na istoj je strani sa smrću, a ovaj put se oseća još bolje.
Tama i svetlo joj zamagljuju vid. Ona se više ne vraća…
Zatvorila je sva vrata. Potrebno joj je još…
Samo još ovaj put…
Svi je gledaju. Njene ruke su prepune rana, ali nju je briga za to.
Ona pada sa ivice. Ožiljci ostaju zauvek.
Licem u lice sa smrću. Ovaj poslednji put je još bolje.
Tama i svetlost joj zamagljuju vid. Ona se više ne vraća…
Nebo se smračava, a njena poslednja želja ostaje neizgovorena.
Sveta / Sacred
Ostajem budan zbog tebe. Nećemo uspeti oboje. Ne moramo više da krijemo to.
Predajem se sada za tebe i moja poslednja želja će te spasiti
pre nego što se ovaj okean ispod mene slomi.
Nikad ne zaboravi da ćeš za mene uvek biti sveta.
Umirem, ali znam da će naša ljubav preživeti.
Tvoja ruka me štiti i donosi mi smiraj poput goluba.
Zapamti da ćeš za mene uvek biti sveta...
Probijaš led kada pričaš. Spašavaš me svakim svojim dahom.
Uveren sam u to da ćemo se jednog dana ponovo sresti.
Pokušaj da nastaviš kako znaš i umeš čak i kada okean ispod tebe krene da se mrvi...
U tvojim očima ja vidim nadu.
Valjda ću nekada shvatiti da tonem sve dalje od tebe...
Ne osvrći se... Znaj da ćeš uspeti...
Ali nikad ne zaboravi da ćeš za mene uvek biti sveta.
Umirem, ali znam da će naša ljubav preživeti.
Tvoja ruka me štiti i donosi mi smiraj poput goluba.
Jednog dana će te more dovesti do mene.
Zapamti da ćeš za mene uvek biti sveta...
Prekid / Break away
Imam drugačije planove za danas. Više mi nije potrebna dozvola za bilo šta.
Ja ovde stojim protiv svih leđima uza zid.
Ti si kriv za sve loše kroz šta sam prošao.
Ne ostavljaš mi drugi izbor nego da postanem jako glasan.
Osećam se tako klaustrofobično ovde.
Pazi, sada ti je najbolje da nestaneš.
Ne možeš me naterati da ostanem. Ja idem odavde.
Upozoravam te da me ne pratiš. Ne brini, nećeš mi nedostajati.
Zar ne vidiš da ništa ne ide po tvom planu? Idi dođavola!
Hladan znoj te obliva. Sad možeš da me čuješ kako vičem
i tvoj svet se raspada. Isključujem te.
Ne mogu više da brojim sve tvoje laži.
Ne mogu više da čekam da mi kažeš zbogom.
Kasno je. Prekasno.
Ti si poput gorke pilule koju moram da progutam protiv svoje volje.
Spasi me / Rescue me
To je bila naša tajna. A sada se ovde krijem sam.
Ne pomaže mi to što uporno čitam naša imena ispisana na zidu, pa ih zato i brišem.
Verovao sam ti, ali te to nije nateralo da ostaneš uz mene.
Osvrni se i videćeš da gubim tlo pod nogama.
Dođi i spasi me... Izgaram, zar ne vidiš?
Dođi i spasi me... Samo me ti možeš osloboditi...
Dođi i spasi me... Spasi me...
Naši snovi su bili lažni. Nijedna suza nije bila iskrena.
Voleo bih da možeš to da porekneš...
S.O.S koji ti šaljem putem radija je jedini način da shvatiš čega se bojim...
Čuješ li?
Zidovi se približavaju... Moja čula prestaju da funkcionišu...
Progoni me tvoja senka, a ja tražim tvoje lice... Ali ti nisi ovde... Jesi li?
Poslednji dan / Final day
Sada smo ovde ponovo na tvom krovu.
Što se mene tiče ceo svet može da ode dođavola.
Nije mi stalo do njega noćas. Osećam da je kraj blizu.
Dolazi sve ono čega smo se pribojavali.
Pa, i ako svane naš poslednji dan
pravimo se kao da nije došao i nastavimo dalje.
A ako je kraj ipak počeo - živimo ga!
Ne mogu da verujem da je došao dan kada su svi satovi stali.
Horizont polako nestaje, a svi snovi ostaju neispunjeni.
Ovo je naš poslednji dan...
Ovo je naša poslednja oluja na tvom krovu,
ali ostanimo tu da čekamo jutro iako još uvek nije ni na pomolu.
Zaboravljena deca / Forgotten children
Jedan sasvim običan dan. Ulica se pretvara u groblje.
Tragovi su uklonjeni. Potraga nije odobrena.
Noć je isuviše hladna. Najslabiji gube ovu bitku.
Koliko je takvih oko nas a niko ne brine...
Izgubljeni i usamljeni... Rođeni su, ali ih nikad nismo upoznali...
Prepuštena sama sebi zaboravljena deca...
Mi nikada nismo saznali kako se zovu, a oni osećaju krivicu zbog toga.
Isuviše mladi da bi pokidali lance. Zaboravljena deca...
Oni vide... Oni osećaju...
Veruj mi, baš kao i ti i ja...
Oni se smeju i plaču...
Oni žele da žive ovde baš kao i ti i ja...
Oči bez svetlosti preumorne od opraštanja.
Njih nikada niko nije zagrlio. Oni su preplašeni od svakog novog lica.
Život koji prolazi pod maskom. Nada zauvek umire.
Zaista ne bi trebalo da bude tako...
Zaista ne bi trebalo da bude tako...
Mi vidimo... Mi osećamo...
Verujte nam, baš kao i vi...
Mi se smejemo i plačemo...
Želimo da živimo ovde baš kao i vi...
BY YOUR SIDE LINK ( trenutno obrisan za VEVO kanala, biće ubačen kad ga vrate )
Na tvojoj strani / By your side
Niko ne zna kako se osećaš. Niko koga bi želeo da vidiš nije tu.
Dan je bio tako mračan i prepun bola.
Pišeš „UPOMOĆ!“ sopstvenom krvlju jer je nada sve što ti preostaje.
Otvaraš oči, ali ništa se nije promenilo.
Ne želim da te uznemiravam ili da ostanem predugo.
Došao sam samo da ti kažem:
Osvrni se. Ja sam tu.
Ako me poželiš videćeš me.
Nije bitno da li sam blizu ili daleko
biću tu kada me potražiš.
Život ti je besmislen, a tvoj dnevnik je prepun gluposti.
Tako je teško pomiriti se da ne možeš ništa da učiniš.
Tražiš dugu koja se ugasila maločas jer je sijala dugo koliko je mogla samo za tebe.
Ja sam na tvojoj strani. Samo me malo pričekaj.
Ako te svet zbuni i tvoja čula se ugase,
ako oluja ne prestaje i jednostavno ne znaš šta da radiš
pogledaj oko sebe i videćeš me
nije bitno da li sam blizu ili daleko...
Ja sam na tvojoj strani. Samo me malo pričekaj.
Uspećemo samo ako pokušamo...
Živi svaku sekundu / Live every second
Od danas su dani upola kraći.
Ne ostaje nam ništa što bismo mogli voleti.
Juče je bilo pre milion godina, a sutra je već prošlo.
Više ne računamo vreme nego odbrojavamo.
Sunce sija i uveče.
Zato razmisli dvaput.
Probudi me zato što vreme ističe...
Živi svaku sekundu ovde i sad.
Nemoj je propustiti, inače će biti prekasno.
Od danas je naš život TV šou u kom možeš kupiti i planete a da ne platiš za to.
Cela galaksija se smiruje i možeš videti kako vreme protiče.
Ne gledaj unazad, samo se ovaj trenutak računa.
Zapamti to pre nego što zaboraviš.
Zato razmisli dvaput.
Probudi me zato što vreme ističe...
Mračno / Black
Svet se srušio do temelja, a mi ne osećamo strah uopšte...
Ne znamo šta dolazi. Novi početak je upravo počeo i zato moramo da trčimo sad.
Hajde!
Poslednji pogled unazad je mračan, a i ispred nas je samo noć.
A nama je drago jer nema povratka...
Gde si otišla? Ti si nas činila jakim, a onda si nas izgubila i sada smo tako usamljeni.
Mračno je uprkos svetlu. Sutra nije ni na pomolu.
A mi smo rođeni da nastavljamo sve dalje i dalje...
Hajde da trčimo i da nikad ne pogledamo unazad!
Spalimo iza sebe sve ulice...
Podignite svoje ruke / Raise your hands
„Sve je tako važno“. Pa, dobro, ako ti tako kažeš.
Ti si i više nego savršen. Veruj i ja ću onda poverovati u to.
Nazad. Napred. OK, tako treba da bude.
Ostani inače je gotovo. Trči, ali nemoj da pobegneš.
Glava mi je prepuna praznine. Sopstvene senke me pretiču.
1000 dijagnoza. Da, da. OK. Ma, koga je uopšte briga za to?
Mi smo ovde noćas. Ostavimo svet napolju.
Vidim da sijate prejako. Podignite vaše ruke!
Haos je svuda okolo. Zašto bismo odustali?
Hajde da živimo ovde i sad i podignemo ruke svi zajedno!
Kažeš mi da mogu da računam na tebe. Ne sumnjaj i ne usuđuj se.
Šta god da se desi sutra bitno je da imaš dobro spremljen plan.
U redu je. Ja sam dobro. Ma, zaboravi...
1000 okeana / 1000 Oceans
Prazne ulice. Pratim svaki dah u noći.
Vetar je tako hladan. Sunce se smrzlo.
Svet je izgubio svoju svetlost.
Čuvam tvoju sliku duboko u sebi.
Nosim je preko 1000 mora nazad tebi,
nazad nama.
Nemoj da gubiš veru.
Veruj mi...
Moramo da odemo još 1000 okeana dalje,
kroz još 1000 mračnih godina u kojima vreme umire,
a 1000 zvezda prolazi.
Moramo da pređemo još 1000 okeana,
još 1000 puta kroz beskrajne plime
i tek onda ćemo biti slobodni da živimo naše živote.
Znam da ćemo negde naći malo mesto za nas.
Ali sve je ispalo drugačije i više ne osećam puls u našim venama.
I tako slabi danas ćemo pustiti otkucaje naših srca da nas vode kroz mrak.
Samo mi veruj...
Niko i ništa nam neće nedostajati...
A onda ćemo jednog dana pogledati unazad bez kajanja...
Molim te, nemoj dopustiti da te mora odnesu daleko od mene
negde 1000 okeana daleko...
Post je objavljen 14.11.2013. u 13:39 sati.