Pregled posta

Pravite ražanj, a zec je još u Šumija?

Ako tražite kunića ( u daljnjem tekstu: "zec") za pojest, u Zagrebu ga možete loviti po livadama, imati nekog uzgajivača sa sela ili za hitan slučaj ima jedna trgovina pilećim mesom, na više tržnica u Zg, nećemo ih sad imenovati, jelte.

Nije da ne mogu uhvatit zeca golim rukama niti je istina da nisam u kontaktu sa ruralnim tipovima, trgovinu sam posjetio nekoliko (3) puta zbog hitnosti.

Prvi put sam bio na Dolcu, prodavačica je bila super, zec još bolji.

Drugi put, ista trgovina, druga prodavačica, sad neka stara tetka. Čekam neku babu u redu ispred mene i usput razgledam plastificirane kuniće sa pripadajućim im etiketama i raznim datumima pakiranja. Složim tako (istinitu) priču teti pa dođem na red:
"Dobar dan, treba mi kunić, to mi je za malu bebu, pa ako ima koji svježije pakiran".
Izvrne ona pola friždera i izvadi zeca, mislio sam da će se ovaj još micati koliko ga tražila.
Pogodite kojeg je izabrala, po datumu pakiranja?

Najstarijeg mogućeg!

"Gospođo, fino sam vas zamolio da mi date, ako imate friškije pakiranog jer mi treba za bebu, a vi mi dajete najstarijeg! Pa nisam glup, vidio sam datume dok sam čekao red!"
"Pa nisam gledala!"
"Pa po kojim ste mi onda kriterijima iskopali ovog? Znate šta, ne da se meni ovo...od sada u vašoj trgovini ne kupujem. Hvala lijepa i doviđenja."
"Ma nema problema, samo vi kupujte gdje god želite."
Odlučim više nikad na Dolac u tu trgovinu pa taman da je za lijeka.

U međuvremenu nađem odlične redovite kuniće, direktno od tipa sa sela. Istovremeno firma sa Dolca otvori podružnicu u mom kvartu.

Neki dan, kako sam bio u žurbi, a nisam naručio seljačkog zeca, zajebem se i zaletim se u kvartu kod onih sa Dolca. U ovakvim slučajevima, kad se k'o svinja vraćate na svoju bljuvotinu, možete očekivati samo s*anje. Sad ove srijede je to bilo (6.11.). Kupim zeca sličnog onom, ukusnom sa početka priče, i to sa garantnim listom do subote (9.11.). Bio je u frižderu čitavo vrijeme.
Jutros... frižider smrdi za povratit. Zec se usmrdio. I to žešće!

Kesica-vrećica u ručicu i laganim kasom do trgovine. Pričekam svoj red da bi progovorio skoro polu-podvijenog repa. Tako se reklamira u Hrvatskoj, ili dođeš nabrijan da ih isprepadaš, što sam ja jutros propustio, jer se nisam htio raz*ebavat.

Kaže teta: "Daaa, izvolite.. "
"Pa, ja (sasvim tiho, kao da im predajem vreću ilegalnih opojnih droga), ja bih, ovaj...reklamirao, ako se to može..."
"Daj! Da vidim!"
"Ne, ne...ne dirajte, smrdi, pokvareno je..., Mislim, ja nemam račun, ali... (znaju me jer prođem 3x dnevno pored njih)...."
"Pa vidite vi da piše DEVETI ??"
"Da, ovaj (gledam na sat) pa...Danas je deveti! Ali gospođo ako nije u redu da tražim reklamaciju samo recite"
"Pa vi ste kunića držali ovako u plastici ???!! "
"Naravno, samo sam mu jedan batak otkunuo u srijedu "

Šuti ona, ja ne kužim da deplastificira već drugog zeca..
Kad je zec oguljen od najlona već na vagi, teta na glas konstantira razliku težine u 2g (grama) i kaže:
"Ma nee dat ću vam kunića , samo on se u frižderu treba držati ovako otvoren ...da diše.... pa se onda neeeće
usmrditi "

"..Ma gospođo, ako smatrate da nemam pravo, stvarno, neću ga uzeti.."

Kesa je u zraku, šta sad, da je ne uzmem? Zec već prije plaćen, sad odplastičen samo za mene i moju izbirljivu guzicu. A šta ćeš, ideš doma sa zecom kojeg si već prije platio. I sa iskustvom na koje nisi računao. Ako su mi priznale reklamaciju trebale su mi se ispričati. Ovako su mi sa zecom pokušale prebaciti preko pulta i osjećaj neugode. Kao da sam ih došao zajebati. Kao, eto, ja drž'o zeca na radijatoru u celofanu i hebiga, usmrdio se, pa doš'o po novog jer mi se danas jede friški. I na kraju se stvarno osjećaš neugodno a ni kriv ni dužan. Isto kao otpužen ali još ne osuđen. Pa čemu to meni? I onda vidiš da si još prije dobro postupio sa od*jebom i da ga se samo treba držati. Biti dosljedan, se kaže...

Pitanje je, sa kime trgovati kad ovo u Hrvatskoj zapravo i nije neki doživljaj već skoro pa pravilo? Pitanje je kako uopće opstaju takvi trgovci? Odgovor je jer ih ima previše. U tolikoj su većini da kupci imaju malo izbora. Kupci su krivi jer sami biraju biti budale -svakodnevno pristaju biti prevareni Treba jednostavno biti uporan i karakter pa ne-fer trgovce od*ebati trajno. Potreban je samo mali dodatni trud za naći pouzdane dobavljače, i to sa sela (bez antibiotika i steroida, a čak i jeftinije).

Ni 20 m od spomenute trgovine peradi (kunića) je mesnica gdje sam prošle godine reklamirao po svinjskom izmetu smrdljvo mljeveno meso. Prodavačica je na reklamaciju rekla da meso stvarno smrdi a njezin šef me zbog reklamacije skoro zaklao. Odbio je pomirisati meso i verbalno me napao tvrdeći da dobivaju friško meso. Pn je čitavu reklamaciju, a bio sam uporan, riješio isključivo agresijom i još većom agresijom do kraja. Smrdljivo meso sam im ostavio, a za njega nisam dobio ništa. Zato me sad čiča gleda kad svakodnevno prođem pored njegove mesnice i bacim mu smiješak ali mu ne ostavim ni jedne kune.

Upravo je nedavni od*eb dobila i još jedna mesnica između spomenutih trgovina, (sve na lokalnoj pijaci, Savica). Za mljevenu junetinu sam dobio i ono što je prethodno ostalo u vijku mlinca, a to je bilo najjeftinije meso-svinjetina. Tako kradu jer tu svinjetinu prodaju dijelom pod 3x skuplju junetinu misleći da smo svi mi budale.

Za ovakve nabave stvarno treba imati dobavljače jeftinijih i zdravijih proizvoda direktno sa sela, jer se u mesnicama većinom prodaje koješta i još na licu mjesta često varaju, a kad im želiš dati šansu reklamacijom tek tada otvaraš pandorinu kutiju. Za takve je samo jedno rješenje. Nemati sa njima ništa.




Post je objavljen 09.11.2013. u 16:19 sati.