Otići u šetnju gradom, ili na neki izlet ili putovanje bez fotoaparata, može se u maniri jedne narodne izreke opisati kao odlazak bez "one stvari" u svatove.
Neki to čine namjerno - ostavljaju fotoaprate kod kuće iz pukog razloga što im se neda nositi fotoaparat (čak i ako je malen), a što zna rezultirati time da na kraju nemaju fotografskih uspomena (ili se one svedu na loše slike napravljene mobitelom). Međutim, ima i onih kojima se ostavljanje fotoaprata kod kuće događa i slučajno; bilo zbog žurbe, sveopće zbrke ili odvlačenja pozornosti jednostavno zaborave ponjeti fotoaparat ili neki njegov bitniji funkcionalni dio.
Tako se zna dogoditi da ljudi zbog gomile stvari (gomile torbi, vrećica, ranaca i sličnog) koje nose sa sobom ostave kod kuće baš foto-torbu zajedno s aparatom. Isto tako se zna dogoditi i da ponesu fotoaparat, ali zaborave ponjeti sa sobom (pune) baterije, rezervni film (ako snimanju na njega), ili pak memorijsku karticu (koja je npr. ostala u računalu).
Kako god bilo, takve "zaboravne situacije" mogu biti nekada dosta nezgodne. Ako se radi samo o šetnji gradom, najčešće nije neki veliki problem vratiti se kući. No daleko je veći problem ako se putuje na duže relacije, pa bude otkriveno da je fotoaparat zaboravljen tek nadomak cilja. Oni kojima fotografija nije toliko važna će na kraju možda odmahnuti rukom i zadovoljiti se fotografijama iz mobitela, no ima onih koji putuju upravo zbog fotografiranja, pa im ne preostaje ništa drugo nego povratak kući po zaboravljene stvari (nekoliko desetaka ili čak stotina kilometara), ili pak pronalaženje najbliže radnje koja prodaje fotoaprate i kupovina nekakvog "nadomjestka" (najjeftinijeg fotoaprata, kartice i/ili baterija), samo da bi se moglo nečime fotografirati.
Post je objavljen 02.09.2013. u 00:01 sati.