Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sredovjecniudovac

Marketing

Victoria, Viktorija

Išao jutros u Zagreb na biciklistički trening.

Pisao sam o mojoj Victoriji koja mi govori kada brže, kada sporije i kolikogod ju ja slušao ili ne, uvijek na kraju kaže: „You did it wery well“. Zatoplilo je, snijeg se topi, a ja po šumi tražim taj čip s tenisice koji mi je potreban da bih imao dobru vezu s njom, za taj uređaj za trkački trening, ali ne nalazim ga.

Napisao nedavno ovaj post koji nije dospio na blog:

„...If you want a boxer. I will step into the ring for you...“ L. Cohen

Nekad treba ležati. Nekad ne treba ustati. Nekad treba slušati brojanje.

Ponekad boksač padne na pod i odmah skače na noge, želi pokazati da je slučajno pao, samo se poskliznuo.

A nekad treba ostati dolje.

Nekad trener i svi ostali galame: „Ostani dolje“, a boksač ustaje i samo oni željni krvi aplaudiraju...

Imam sat koji mi pokazuje brojeve na stropu. Nekad treba samo ležati i gledati odbrojavanje.

Jednom sam dobio flašom po glavi. Trebao sam ostati dolje, a ja sam ustao. Nije bilo pametno, jer onda sam dobio stolcem po glavi. Trebao sam ostati dolje, a ja sam opet ustao. Nije bilo pametno, jer onoga dalje se ne sjećam.

Griješim, pokušavam uvijek odmah na noge. Skačem i govorim: „Nije mi ništa“.a u glavi zuji, vrtoglava se, sve boli...

Oni koji znaju ostaju dolje dok se broji i tek na osam ustaju, na devet su na nogama, deset sekundi odmora nekad puno znači...

Uvijek sam dokazivao sebi da sam dobro i išao dalje, često u nove greške. Osjećao sam želju izgraditi puževu kućicu i zavući se u nju, ali činilo mi se kao predaja, skakao sam, išao dalje, trčao dalje... i dalje...

Loše se borim, moram barem te trikove naučiti i znati kada i koliko treba neustajati

Ostajem dolje ovaj put, brojim u sebi i polako ustajem, brzo će zvono, onda ću biti spreman za novu rundu...

Nije predaja, samo odmor od udaraca, a onda.... vidjet ćemo...

Ne znam koliko u stvarnom životu traju tih deset sekundi. Ustao sam i opet sam na nogama.

Kad se sretnu dvoje tužnih ljudi, znate li o čemu pričaju? O sreći! Tugu dobro razumiju, svoju i tuđu, ne trebaju je objašnjavati ni pravdati.

Tražeći svoju Victoriju našao sam Viktoriju. I ona je osoba s tugom. Proživjela je neke stvari koje sam ja i neke koje ja nisam.

Gledao jednu emisiju na TV, ista ona u kojoj sam bio, samo nekoliko dana prije i bio je tamo nekakav stručnjak koji je rekao da se ljudi poslije četrdesete ne mogu zaljubiti. Mislim, ja sam valjda malo zaostao, ali zabrinuo sam se i da sam s 47 gotov s tim. Rekao je taj još neke sporne tvrdnje, ali to nisam ni čuo. Obradovao sam se kad sam sutradan pročitao da je taj čovjek inače kontradiktoran i apsolutno upitnih stavova, bilo mi je lakše.

Gledam neku reklamu za telekomunikacijsku firmu, zagrli život. Ljudi govore svoje želje, svakakve su, a ono dvoje koji su dosta stariji od mene rekoše: „Da se zaljubim još jednom“ i „Da nađem ljubav svog života“. Ja sam imao ljubav svog života, ali htio bih ljubav druge polovice svog života.

Kažu da se svako dvoje ljudi na svijetu mogu povezati u sedam koraka, ja se povezujem u jednom koraku, nekad sam lik stare anegdote, jer u to sam vrijeme stalno bio lik priča i anegdota, nekad sam sjedio pored. Jednog davnog dana smo Viktorija i ja sjedili jedno pored drugog i pisali prijemni. Nisam uradio sve odgovore, nisam napisao shemu heksametra, a usmeni ispit je odgođen za sutra. Morao sam birati, ostati na usmenom ili sjesti na noćni vlak i ići na prijemni u drugi grad. Uplašio sam se rezultata zbog nenapisane sheme heksametra i odabrao sam ovo drugo. Da mi je tog dana Viktorija dala da prepišem shemu heksametra ili mi se nasmiješila, vjerojatno bih ostao. Opraštam joj sad što mi se nije nasmiješila i što mi nije rekla shemu heksametra. Opraštam zbog jedne kave. I jednog osmijeha.

Tamo u snijegu nisam našao Victoriju.

Našao sam na drugom mjestu Viktoriju. Jesam li našao čip za dobru vezu? Daju li tuga i tuga sreću? Mislim da daju, ali već sam pitao: A morate li vi sve znati? Normalno da ne morate, ali znate i da ću vam ja sve reći, prije ili kasnije.

Došao sam danas u Zagreb, ali počela je kiša i nije bilo biciklističkog treninga. Nema veze, apsolutno nema veze...


Post je objavljen 09.03.2013. u 22:56 sati.