dolje na plaži
ja i ti smo bili sigurni da
lako ćemo popraviti svijet
ne znam. ne znam sto da pisem. imam snaznu zelju nesto napisati, ali rijeci nisu bas voljne izaci van. bar ne na pravi nacin.
sve je nekako umjetno, sav ovaj nacin komunikacije. izrazavanja.
zelim napisati koliko sam u nedoumici, ali zapravo nisam nimalo.
zelim napisati koliko mi fali. samom ovom recenicom to nedostajanje izgleda kao da se pretvorio u moju hranu i vodu i da necu prezivit bez njega. a nije tako.
samo mi fali. onako. jako. fino jako.
sav je bedast. i to mi je super.
i nekak volim to kak smo si postali blizi - ili se bar tako cini - poslije brucosijade oliti kolektivnog pijancevanja pred faksom. bas ono. nekak. da.
ono kad te zove bezveze da se kladi s tobom zbog neke jos vece bezvezarije. i onda spusi haha.
i jos mi je duzan palacinke.
htjela bi uciniti nesto, ali poznajuci sebe, napravit cu nes totalno krivo, zblamirat se i propast u zemlju :D i onda nis ne bu kak treba. kak valja.
nemam ideju.
stay calm and do nothing?
bahh. not really.
*****
+ imam najvecu seks-bombu na faksu. ufffff. sve mi se noge odsjeku kad ga vidim. joj.
i ne, to "nazalost" nije ovaj gore lik.
(:
*****
izgovoreno nista vol. IV
the world is ours
Post je objavljen 01.02.2013. u 22:35 sati.