Marketing
Pismo pišem...
Danas 01.02., je moja svekrva dobila malu bijelu kovertu. Sa žigom Pariza. Očekivala je razglednicu sa nekim drugim žigom pa smo u iščekivanju zajedno otvorile lijepu malu bijelu kovertu...i dok smo ju otvarale, vrtile smo scenarij u kojem joj sestrična uopće nije bila u Dominikani nego je bilo kakvu razglednicu stavila u kovertu i poslala iz Pariza. U Parizu živi, to znamo pouzdano, a u boravak u Dominikani se još nismo uvjerile
, naime, obećala je poslati razglednicu....koja nije stigla... već 2 mj.
No, vratimo se bijeloj koverti. U koverti - čestitka. Božićno-novogodišnja. Poslana 20.12. Dakle, od Pariza, onog u Francuskoj, je putovala punih 40 dana! Pa da su je diližansom poslali brže bi stigla! I Kekec bi ju preko Alpa pješke već prenio.
Nekad, dok sam bila dijete, dok još nije bilo interneta, mobitela a bome ni telefona svagdje, pisalo se redovito, prava pravcata pisma, i stizala su za nekoliko dana u Jugoslaviji, a 2-3 tjedna u Australiju (to znam pouzdano
). Za blagdane se slalo po 20-30 čestitki, svim dragim ljudima. I ti dragi ljudi su slali čestitke nama. Dakle, u 12. mj. milioni čestitki su putovali uzduž i poprijeko zemaljske kugle. I sve su stigle u nekom razumnom roku. I rijetko se događalo da se zagube.
Danas, uz sve brze avione, kombije, brze ceste i štatigajaznam šta još, jedna čestitka od Pariza putuje 40 dana. Nije mi to baš jasno...
Dakle, onu iz Dominikane prije 7.-8.mj. ne trebamo ni očekivati, jel?
Post je objavljen 01.02.2013. u 21:20 sati.