Marketing
Kulinarski separatizam
Uvijek se nekak setim dece i jela.
I svoje i tuđe.
Pa sam jenput čital, kak su nekoj, negdi, vrtičkoj deci,
priredili švedskog stola.
I klinci, ono, u jednu ruku sladoled, a u drugu kiseli krastavac i maži.
Psiholozi vele da ih treba ostaviti na miru, da oni experimentiraju sa okusima.
Moj pas Indy, pasmine, čistokrvni hrvatski uličar,.......
to nije pas, to je mala svinja.
Jede mlađi sin mandarine i da mu krišku.
Pojede džukela. Jenput, dvaput, triput, ono, jede bez problema.
-e sad bu tata tebe zajebal
Ogulim limuna, hitim mu komadić, njam, pa pljune van, pa počne lajati na limun.
Stupid dog, valjda mislil da ga limun napada!
Neki dan kupila Zmaj, domaćega sira i vrhnja, pa ja u to malo soli, paprike i češnjaka,
pa narežem fine, jako fineee pancete, kruha i udri.
Zalogaj jednoga, zalogaj drugoga i žvači i
BLINK
Pa što ja to radim?
Sirem u ustima sjebem onu predivnu aromu pancete.
E neš!
Prvo sam smazao pancetu, a tek ondak sir.
Gurmanluk.
Meni je bitniji on, nepce, okusni pupoljci jezika, nek neka guzica dole, natrpana do mandula.
Tak isto neki dan.
Zemem svinjsku plećku, razrežem je u šnicle, mariniram solju, biberom, češnjakom u prahu i senfom i u tavu na naglo, ali ne do džona.
Tam juhica, pomfri,
kineski kupus sa solju, paprom, octom i uljem, na šalatu.
Zvlečem paket vrganja iz friza i 100 muka.
Kak, na koji način?
Odlučim se po seljački, na dinjstani luk sa jajcima.
I počnem jesti.
Juhu prvo. Zamisli, solo, bez ičega, ništa kruh, ili sa šniclima?
Čudno, doista čudno.
Poslije tradicionalno, svega po malo u usta, jedan zalogaj,
a sve izvrsno, čak i salata, no ne paše.
Arome se zmešaju i nestanu.
Napoj.
Jedno drugo uništava.
I odlučim ja to jesti onak separatistički.
Setim se Chef-ice G'đe Lidije Kralj i MC
"Kontinentalno - morska rapsodija"
Sastojci:
-Goveđa pisanica
-Gambori
-Krumpir
-Kamenice
-Vrganji, Maslac
-Maslinovo ulje
-Matovilac
-Bijelo vino - Pošip
-Vrhnje za kuhanje
-Sol
-Papar
-Muškatni oraščić
-Krema od tartufa
-Motar
Dragi Blože, kad profić napravi tak diletantski,
ono, kanta i napoj De Luxe.
Btw "kante".
Jako mi je zgodna, ma sva je jakoooo dobra.
Moj subjektivni sud.
Čak i ti začini.
Onaj "test osijetila", predprošle godine u prvom MC.
Grah sa 21 sastojkom, uključujući i par vrsta graha unutra i vodu i sol.
Lonac nije uključen.
Lovor?
Čitav grm, grana.
Dva Chefa ga kuhala, ma zapravo jedan, tam iza kulisa, po njihovom naputku.
Katastrofa!
Setil sam se i svoga života u Italiji.
Mezzogiorno, gablec, glavni obrok.
Za cca 16-18 tadašnjih DM, dobil si slijed tanjura.
Prvo si se sel, na stolu neki grisini, kruh,
osoblje ti donese 1/2 litre vina, onak rifuzu,
pa ti donese neku pastu, tjesteninu, sa raguom, ili lazanje, ili grah,
ili kakvu juhu,
pa salata
pa glavno jelo, neki šnicl, neko meso, bez priloga.
Ak si štel prilog, ondak nisi dobil salatu.
Takva pravila.
Ne sviđa ti se?
Može i "a la carte",
no i druga cijena Monsieur.
I jedeš tak redom.
Na kraju "caffe corretto grappa", no, kava sa rakijom, ili Baileys liker,
no, Franka, gazdu, smo brzo zdresirali, tak da je to postalo
"grappa corretto con caffe", a i onih 1/2 litre crnjaka je otišlo na 1 litru ponaosob, za iste pare.
Eto, što bi reko onaj patolog:
To su moje depresije o jelu.
Post je objavljen 13.01.2013. u 10:43 sati.