Sjedimo u kafiću, za različitim stolovima, u ruci ista cuga. Znamo se.
Prošlo je već dugo od kada smo zadnji put razgovarali. Kao da je bilo
jučer, slika tebe golog mota mi se po glavi. Ne okrećem glavu, strah me
pokleknuti ću. Opet. I opet. Ovaj put uspijevam, odlazim do šanka i tražim
račun. Platio ga je.
Izlazim i ulazim u auto, a unutarnji nemir ne staje. Šaljem poruku 'Srećom,
izašla sam, na vrijeme. Hvala na cugi'.
Odgovor stiže za par minuta 'Bolje da sam ja ušao, nego da si ti izašla ;)'
Stajem, otvaram prozor, vruće je u autu, grijanje ne radi. Šta sad?!?
Šaljem 'Ionako si mi dužan više od cuge za minus u kojem si se zadnji put našao'
Odgovara 'Sutra, u 14h za istim stolom za kojim si sjedila, ti i ja. Ovaj put ćeš
svršiti'
Razmišljam si ' ako čekam do sutra do 14h ubiti će me nestrpljivost i uhvatiti će
me panika'. Odgovaram 'Do sutra planiram popiti još 3 cuge na tvoj račun. Vidimo
se na starom mjestu, auto mi ne ide brže od 130km/sat, računaj za koliko sam
tamo'
Tko bi od vas došao, a tko ne bi? I zašto? Želim da mi vi napišete rasplet priče.
Igramo se.
Post je objavljen 15.12.2012. u 19:00 sati.