ZA KOGA?
Zagreb, KSET-2000.
---« Noćas sam nešto gadno pojeo¨»...Pih, šta je to buraz, šta je too?
--- Za to smo se borili buraz.
--- Sad idem doma po kalaš!
--- Ideš ti po moj kurac… i po tablu Lepanexa!
--- Šta to je muzika?
--- Ne buraz,. Muzika je tvoj Škoro – jazavac iz mišje rupe. Za njega smo se borili.
--- Idem buraz doma.
--- Hajde sokole, smiri krila.
Sokol je odlepršao, a ja sam ostao u ovoj dekadentnoj ledari, među mladima. Tridesetpetogodišnjak bez pet para u džepu sa Ptsp-om koji se manifestira, kako je ono rekla psihijatrica – introvertno. Masna kosa i svi ostali atributi «legende» možda mi priskrbe neko piće, neko žestoko piće. Brijem da sam u rat otišao više kao neki Hemingway...
Ne bih vas naravno volio daviti o ratu. Prokleti civili, uzmite mi beneficije, popišajte mi se na spomenicu, odvedite me u Haag, ali saslušajte me jednom kada mi se priča...neću Vas davit!
Prvi pokušaj uvaljivanja nekakvoj ekipi sa šiltericama završio se neslavno. Zabrijali su da sam policajac u civilu, došaptavali si nešto. Glupa balavurdija, gledam ih: Ovaj pjegavi će se najžešće nategnuti. Isti Valić. Ne dao ti bog sinko. Zato se nismo borili. Za ekipu bez sluha -NE.
Koketiram sa konobaricom za neku veresiju...
Romantični fijasko forsiram u sapunicu. Ne pali.
--- Stara, znaš šta? Ni za tebe se nisam borio.
* * *
Post je objavljen 30.11.2012. u 21:30 sati.