Marketing
dani tuge, ponosa i slave za sve rvate
o vukovaru našem znate sve ili sve šta triba znat. znate da je to grad koji nas je spasijo i održa u domovinskom ratu. zato je platio veliku cijenu.najveću.
nikidan sam prvi put bijo u vukovaru. bijo san na ovčari, u hangaru, veleprometu, u vukovarskoj bolnici....
ne čuju se krici i zapomaganje, ne čuju se rafali ni srpske psovke..ništa se ne čuje. dunav i vuka mirno teku. tice letu zrakon, ljudi sidu, piju kavu i pušu cigare...
a je li sve tako ki šta izgleda? naravski da nije. ono šta kriči, zapomaže, moli za spas...krv, rafali...sve je to u nami i kida nas iznutra. nikoga više nikoga manje. i bogu dragom vala da je puno ljudi u rvackoj šta ćute i u srcu nosu bol vukovara i škabrnje i dalja i ćelija i bol svake ucviljene majke i oca, brata, sina...
ovi par dana su rvati pokazali da imaju dušu jer je toliko svita u tišini i miru došlo u vukovar odasvud odat počast stradalima. i opet sam ponosan šta san dio toga naroda.
a ponosan san i na naše generale koje su napokon pušćali na slobodu. kažu da im nisu dužni odštetu šta su ih tolike godine nedužne držali zatvorene sa srpskin zvirin i šta su čitav naš narod smatrali genocidnim i sposobnin za zločinačke poduhvate.
ja nisan virova da će jih oslobodit. nisan. zato je i moja srića još to veća. i dakako da san iša u zračnu luku dočekat naše eroje, našeg velikog gotovinu i našeg sinpatičnog markača.
već san bijo izgubijo viru u pravdu kadli se, eto, dogodilo čudo.
Post je objavljen 19.11.2012. u 20:11 sati.