Marketing
KAZNA
Opet si me razočarala, Teobalda!
U mladosti sam bila vrlo nestašna i moja majka me često kažnjavala neizlaskom van. Bila sam tako često prisiljena samovati, zatvorena u svoju sobu. Samovala sam vrlo puno i vrlo često. No što sam ja onda radila? Prvo sam ronila suze, željela sam se družiti sa svojim vršnjacima, ali već nakon kratkoga vremena, zatvorena tako u svoju sobu, počela bih se igrati pozorišta. Imala sam svoju "pozornicu", "lajt šou"… i onda sam znala svirati, pjevati ili recitirati… sama za sebe, jer publiku nisam imala.
Ali moja majka je imala i drugačijih kazni za mene. Na primjer, sjećam se, jednom sam tjerala brata da se makne jer je sjeo na "moju" stolicu. Pokefala sam se sa njim. Onda je došla stara. Za kaznu sam morala sto puta napisati: Sve stolice u ovoj kući su naše! Ne švrakopisom, već krasopisom. I tako sam pisala:
Sve stolice u ovoj kući su naše!... Sve stolice u ovoj kući su naše!... Sve stolice u ovoj kući su naše!...
Oh da mi je bio onda ovaj čarobni "kopipaste"!
Ja danas ne kažnjavam svoju djecu. Samo vičem i prijetim. No, ne ostvarujem prijetnje. Baš neki dan, moja kćer Kukunka mi već počela piti krv i ja joj se oštro zaprijetim. Ona niti da trepne. Još mi odbrusi:
- Znam da od toga neće biti ništa!… i veselo izađe iz sobe. I meni je bilo drago što je ona vesela, pa sam se nasmijala.
Koliko god je meni nekada bilo muka ostati sama zatvorena u svojoj sobi… sada mi je to zapravo vrlo ugodno. Kada imam vremena, najradije se povlačim u svoju sobu. Tu imam svoj mali svijet i svoj mir, tu se osjećam najsigurnije, zaštićena od vanjskoga svijeta, koji… koji mi već ide na živce… a i plaši me…
No, ne znam otkuda se kod mene stvorio običaj da često samu sebe kažnjavam, kada sam kriva za nešto. Možda od straha pred Alom Stribogovom… jer inače, odmah eto ti nje da me progoni i prigovara mi.
Tako neku noć, pred zoru, kada ona obično dolazi, probudim se, imam onaj osjećaj težine u prsima… znala sam odmah… pogledam, na dnu kreveta do nogu mi sjedi Ala i pilji u mene svojim staklastim očima. Njeni dolasci me više ne iznenađuju, ali svejedno, kao i uvijek odmah se počnem tresti od straha i nelagode. Ne razgovaramo se… sporazumijevamo se telepatski. Gledam što sada hoće od mene, što sam opet kriva… Ah, da… znam… ono danas...
- Razmišljaš li o kazni?
- Razmišljam! Evo… za kaznu ću konačno pospremiti tavan!
- To nije dovoljno, to bi ionako trebala. Prestati ćeš pušiti!
- Ne, ne mogu to, teško mi je, probala sam i ne ide nikako…
- Onda se ostavi bloga!
Razmišljam trenutak…
- Niti to ne mogu obećati… pliz, nemoj to… raditi ću nešto… naporno i teško… što god treba!
Ala se počela primicati, što je značilo da će izreći kaznu i da više nema pregovaranja.
- Onaj tvoj heklaraj što si ga nadobudno započela još prošle zime… nakupovala si one konce i sada to stoji… ima da se primiš toga i dovršiš… najkasnije do kraja mjeseca!
Pristala sam sa olakšanjem. Ala je ustuknula, a onda se njezina pojava jednostavno rasplinula. Kao i obično, nisam mogla dalje zaspati, digla sam se i zapalila cigaretu!
- Hajde, barem mi je cigarete ostavila… - pomislila sam - ...to sada već po ne znam koji puta. A mogla je…
Naučila sam se da se Ali više ne suprotstavljam, jer ona tada postaje okrutna. Dolazi često, opsjeda me… Dođe mi tako noću dok spavam, zasjedne mi na trbuh i ja se onda počinjem gušiti. Jedva hvatam zrak… kao da dišem kroz malu slamčicu, nikako ne mogu dovoljno uhvatiti zraka. Znala me je dirati svojim hladnim prstima, od čega me je podilazila jeza, a kakav tek vonj ima dok mi je blizu, to se ne da opisati. Tako se ja sada radije pokoravam…
Nastavim dalje razmišljati što mi je činiti. Hm, moram naheklati brdo ovakvih kolutića.
Heklani kolutići - počela sam već. Kada bude gotovo, pokazati ću vam.
Poslije ću ih spajati na jedan neobičan način… i istina je, ispasti će iz toga nešto jako lijepo… tako da mi nije žao. Ali, ja sam sada zaista u stisci sa vremenom… samo da izradim jedan ovakav kolutić treba mi pola sata… O bože, sve svoje slobodno vrijeme ću u to potrošiti… hoću li uopće stići?
Viš mi gud lak! Ali stvarno!
PS: Vas sada možda zanima što sam ja to skrivila. Hm… ma ništa strašno... ali ne moram vam baš sve reći… zamišljajte malo.
Post je objavljen 14.11.2012. u 23:03 sati.