Marketing
Di smo?..
Di smo?...
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Jutros sam se probudila svoja na svom. Ne znam za druge ali znam da je Tukac zadovoljan. Za stanovnike Neuma nisam sigurna na čijem su se se probudili. Na čemu su. Jadno je to kada ne znaš komu pripadaš. Guraju se u Hrvatsku, a ona ih zaobilazi, mostom, tunelom, obilaznicom, trajektima... Otišli bi iz BiH ali ubiše ih nekretnine. Svojina. Ne mogu sve ponijeti sa sobom. S dva kamena, dva mola škoja za pod glavu ne mogu daleko. Hoće most niži kako ne bi Bosanci zaljev pretvorili u luku. To što ih most isključuje iz posla, to što bi ih kruzeri zaobišli manje je važno od ZNA SE ideologije. Neka komšiji crkne krava. Nek su sve ovce u mom toru na broju. Neubrojivo. Ništa čudno za sve one koji na pitanje; gdje su svoji na svom, odgovore U Ne/umu...
U Saboru RH ništa novog. HDZ-ovci samo stariji. Senilnost ih ne oslobađa odgovornosti za izrečeno. Slavonci obezglavljeni. Glava-š, Glavaš im nedostaje. Narodu novac & posao. Bahatost Čačića nema granica. Kad zatvoriš vrata ON ulazi kroz prozor. Grijanje izlazi. Tko to more platiti. Što bi Ines rekla, „meže narod“...
U Sarajevu novi most. Petlja znakovitog imena; „Festina lente“. Oni sa čaršije bi rekli; „Sabur selamet“;, JOKS*-ovci ( *jebo nas onaj ko nas sastavi); -Jarane što ćeš popiti?
Trebalo je imati petlju i premostiti Miljacku na najosjetljivijem mjestu između „Dva ribara“ i Skenderije i zakloniti crkvu, danas Likovnu akademiju. Priznali to mi ili ne, festina lente je mjesto gdje se svi slikaju. I ja sam se slikala. I novi narodni tribuni koji izlaze na Izbore 2012. Jedan kandidat u pola „somuna“. Takvih na hiljade, nešto manje u tisuću. U milji ih nema. Oni pravi su miljama daleko. Dijaspora koja suze roni. Koliko bi trebalo para i vremena izgraditi most do njih. Pogotovu što se ne zna čijim parama. Dubrovčani znaju. Tuđim. Tuđim je najlakše mahati...Samo što sam spomenula novac ruka mi obori pivo...Vrime je za popiti i otići pustiti vodu. Kakav pas...Oštar... 
. Marvo u red. Sad će O/Pelješki most... 
. 
.
.
.
.
.
BTW. Umalo da ne zaboravim u nedjelju sam u Sarajevu, trčala gradom 4. kilometra (23 min) u čast „Dana bez automobila“. Bilo nas je odasvud. Najmanje Sarajlija & Sarajki. Bila sam ponosna. Trčala sam svojim gradom, svojim asfaltom u društvu ljudi koje „tjera“ ljubav...Tako malo treba čovjeku za sreću...
Vrijeme, vreme, vrime je izbora. Samo hrabro!
Post je objavljen 19.09.2012. u 15:59 sati.