Pregled posta

Iz naftalina

šok na šok...dio, valjda prvi

naoko običan dan, okupan suncem koje se tek zagrijava za novo ljeto koje nam, hvala Bogu predstoji. ma jedva čekam da počne, pa da zatvorim knjigu s poglavljem «treći srednje» i zaboravim na lektiru. vrijeme je za neka vedrija štiva, bar mi se tak činilo.
doma sam sâm. nigdje živog primjerka obitelji lege, jebiga roditelji skrbe dočim je burke zaglavio kod svoje butre. lijeno odvlačim guzicu do petkvadratne kupaonice, usput poželim dobro jutro veseloj džukeli, krasnom primjerku njemačkog ovčara koji se odaziva na ime Tina. puštam paru, puštam vodu, otvaram slavinu i puštam Dravu na svoje snom iznurene vjeđe. čupam krmežlje z očiju, lijeno razvlačim četkicu po kljovama i onda odjednom stanem.
ščupam četkicu van, stisnem šake, dignem glavu u zrak i zagrmim u vlagom išarani plafon "u pizdu materinuuuuu!!!". još je zvonilo uuuuu kad se je pašče naluknulo iza štoka da provjeri jel s gazdom sve ok?
"valjd mu je dobro" pomisli pašče dok sam ja čupajući trunje iz očiju od farbe koja se sa stropa, jelte, ničim izazvana oljuštila .. mrmljao- "ma sve ok Tina", ljut sam na sebe jer perem zube prije nego sam kavu popio, a znaš da mi paše kava i cigareta na neoprane zube" objašnjavam paščetu mahajući dlanom lijevo-desno(ubaci smješka luđu). sumnjam da me je skontala. nakon dijaloga s paščetom krećem put kuhinje zavariti sebi kavicu. socušu naravno. upravo me prolazil ugodna jeza skroz do riti kad sam onjušio njen miris noseći šalicu u boravak. posjednem svoje zadnje odelenje u stolac, pozicija guzica-sjever:bulja-jug i u toj savršenoj konstelaciji krenem sa katransko-kofeinskim ritualom.

srčem lagano kavicu dok mi društvance pravi već spomenuta keruša . to me je pašče uvijek tak čeznutljivo promatralo i fiksiralo pogled na svaki moj pokret ruke dok prinosi šalicu kave ustima. a valjda je mislia da će i ona dobiti nešto od toga što god to bilo. "nego!" samo mi još to fali u stanu, cule koji se navuko na kavu. "nije to za jelo" uzalud sam je pokušao utješiti dok je sa tek nečujnm "cvil" spuštala glavu.! "e jebiga. sorry ne bendam njemački". Uzdahnuh onak, više iz očaja jer sve je nekako ustaljeno, čeznuo sam za nečim novim. e, da sam znao što će se sve toga dana izdogađat, zauzado bi misli. nisam ni završio misao, kadli zazvrči slovenec "drrriiin-drrrinnn". čuko je odmah dignuo glavu prema meni uz kratki "vuf" koji je porevodu značio "ej konjino, telefon zvoni, idi se javi", ma vidi vidi kurca, ipak nekaj kužim tog njemačkog.
-idem, idem-vikao sam više radi čuke nego poradi individue s druge strane žice.
-molimm-rekoh uljudno,
-ej bok lega, si budan- umiljato će poznati glasić s druge strane žice,
-nego šta da sam budan. skoro sam zgletal i ofarbal stropa u kupaonici od količine budnosti- odvratih više no ležerno
-stropa?-u čudu će ona
-ma pusti. šta ima?-nastavim
-čuj, znaš za ono što smo se dogovorili za danas?
-znam! zašto? ima nekih promjena?
-ma znaš, sestra me nazvala da dođem kod nje pa se ne mogu naći s tobom na kavi-tišim će ona tonom,
-a jel? pa dobro onda. ja ću danas onda otići kod frenda u doljnjiku.
-kod Siniše?
-a ha. nego, sutra ćeš imati vremena?
-ma...c....ma ja ću tebe nazvati. pusa. bok- još mi je zvonilo u ušima od te usiljene puse dok sam namrštenog čela spuštao slušalicu.
jebiga, taman sam danas mislio spičkat onih preostalih nekoliko novaca na dvije kave uz lagani trač , pa onda šetnjica pod Dravom, ali neeee, moja butra nema vremena. opet ide kod sestre. vratim se u pratnji čuke za stol, zažgem novog čika i prekorim sebe uvidjevši da mi još prva nije dogorila. ma, sve mi je nešto smrdilo, ne čik, novonastala sičuejšn! sve češće me je otpilila uz isti izgovor da ide sestri. ma jebla te sestra, mislim si, danas ću ja ipak otići u grad i to sâm, a ti se sa sestrom zajebavaj.

nasuh culetu klope i vode te spreman i namirisan izađoh iz rezidencije pa put pod noge. pravac centar. obzirom da za zadnji mjesec nisam platio pokaz, imao sam lovu za kavu, pa sam umjesto 15 minuta busom šetao tri frtalja vure do centra. bar sam na miru mogel pušit i okolo zvirat. bilo je negdje jedanaest klokova i nešto malo klokčića kad sam došel do trafike kupiti si cigarete. tu me je pukla ideja da ja odem do kafića gdje ono moja butra zalaziti zna, pa krenuh u izvršenje nauma. ulazim ja u kafić kad na ogledalima što ono visješe po zidovima, vljda se gazda pali na Flamingoje; ugledah moju butru u društvu nekog muškića! mmmmm. čuka mi poskoči pa čak malo i preskoči dok sam se probijao do njihovog stola razmišljajući kojom taktikom da nastupim jer evidentno je da me ona vara. jedno je sigurno, ne želim praviti scene.
-bok!- spremno pozdravih dvojac koji me je gledao u čudu dok sam ja stavljao jaknu na stolicu
-je, je, živ sam rekoh svojoj pružajući ruku mudonji- a ti si?
-ja sam, ja sam-mucao je dečko nikako da odgovori na pitanje
-e pa i ja sam- reko ja njemu..
-on je Darko-ubacila se ona, hineći smirenost dok joj je crvenilo izbijalo po obrazima-moj bratić iz Vinkovaca- završi ona pa svi sjedosmo,
-bratić kažeš. mmmm- izustim smireno pa se dignem i počnem ogledavati čelo u ogledalo, pa onda svoju košulju malo s prednje malo sa zadnje strane, dok su me oni samo zbunjeno promatrali. naravno da je u zraku visilo moje slijedeće pitanje:
-a ti nisi kod sestre?
-ma znaš, maloprije sam je nazvala i rekla da neću doći jer je Darko došao.- spremno će lukavica
-pa da. super normalno kaj si i mene o tome obavijestila- rekoh ja smireno dok sam gestom ruke konobaru davao do znanja da ću ja uobičajeni napitak.
-ma zvala sam, ali tebe već nije bilo- odmah će ona titrajući okicama.
ma skoro da sam nasjeo na priču, al ajde pojedoh ja više dreka nego što ona misli pa reko ajmo lega nastaviti s ovom farsicom pa kud pukne pukne. nakon poduže šutnje koju je prekidala moja zapaljena cigareta i konobarova kavica, ja prozborih. ono čisto for di sejk of di konverzejšn, ne.
-bratić kažeš?- u čudu ću ja dok se je ona počela meškoljiti
-mhm-stidljivo će on
-po maminoj strani?-upitam nju
-da, da. po maminoj-hladno će ona
-pa nisam znao da Ruža ima tak dragog nećaka?- u čudu ću ja,
-ma znaš, teta Ruža je skromna žena- odjednom prozbori Darko, dok je ona totalno pocrvenjela i zabila pogled u koljena prebirajući prstima po štofu ne bi li našla koju rupicu u koju bi se mogla zavući. otpuhnuh dima i ponovno se dignem i počnem se ogledavati u ogledalu po čelu, pa po prednjoj i zadnjoj strani košulje, dok me je Darko zbunjeno pratio..
-a što to gledaš?- sad će već on onak malo kuražno.
-ma tražim jel negdje piše IDIOT- kažem smireno. polako ugasim čika, natenane obučem jaknu, popravim kragnu te tapšajući Darka po ramenu rekoh: pozdravi tetu Ružu.
ona nije pogleda digla, već je tako ostala sve dok ja nisam napustio kafić. e fakat si konjina lega, fakat si konjina, tepao sam sam sebi dok mi se grlo stezalo. ništa, odlučim otići do svog lege Siniše u donjiku....


Post je objavljen 19.09.2012. u 11:23 sati.