Da li je Jevrejin samo žrtva ili i pogromaš?!
U svakom narodu, pa i jevrejskom, mogu se naći ljudi svih duhovni profila, pa bi u startu bilo pogrešno da se bilo koji narod kao celina satanizira ili ideališe. Međutim možemo pogledati jednog prosečnog eksponiranog Jevrejina: on voli novac i voli moć: njemu je bog novac. On voli sebe da predstavlja žrtvom, a ne vidi da je i on i njegovi preci mnoge pretvorio u svoju žrtvu.
Reprezentativni Jevrejin i Hazarin ’erec Jisrael se nije promenio: on još uvek robuje porivu osvetoljublja i zakonu odmazde: "Oko za oko, zub za zub, krv za krv." Posle Drugog svetskog rata judejska teroristička grupa zvana 'Osvetnici' čak je htela, preko vode, potruti nekoliko miliona Nemaca. U svome bunilu i slepilu sataniziran Jevrejin Izraela ide dotle da se sveti i za akcije bombaša-samoubica! On, čovek čiji um je agresija i mržnja gotovovo potpuno pomračila, sveti se živima ono što je uradio već mrtav čovek! Jevrejin-osvetnik je tako najopasniji i najdrskiji čovek!
Jevrejin-osvetnik ne zna da duša mrtvog čoveka često može biti opasnja nego duša živog čoveka, jer ona može mnoge zaposesti i pokrenuti ih u destruktivne akcije. No Jevrejin-bezbožnik se ne osvrće ni na Božije zakone ni na duhovne zakonitosti.
Ponajviše zaslugom svojih borbenih lidera Izrael je stekao imidž brutalne, agresivne, genocidne, fašisoidne, militantne, ksenofobične, netolerantne i beskompromisne sile koja se ne ustručava da bombarduje čak ni izbegličke logore. Jevrejski fašisti bezobzirno ruše porodične kuće nedužnih ljudi iz kojih dolaze teroristi i bombaši-samoubice! Ceo svet vidi da je Izrael jedna od glavnih pretnji planetarnome miru, jedino to ne vide izmanipulisani Jevreji, ne vide da će kraj njihove države, koju nazor održavaju, tvorevine nastale kroz Beginov terorizom, možda biti pod arapskom čizmom. I kada Izrael kao terorističko-cionistička država bude pregažen i zdrobljen, biće to namirenje velike Božije pravde.
Masonsko-cionistićka elita i hidra je isposlovala da Jevreji i Hazari (aškenazi) posle Drugog svetskog rata, kao žrtve preuveličanog holokausta, dobiju svoju državu na Bliskome istoku, čime je zabijen klin u oku Arapima i stvorilo se neugasivo žarište. Pogledajmo podlost i dvoličnost militantnog Jevrejina: on je na tlu Palestine napravio svoju državu, onda okupirao palestinski deo Palestine, okupirao deo Sirije (Golanska visoravan) i deo Egipta (Sinajsko poluostrvo). Decenije pritiska su trebale da se sumanuti Jevrejin Izraela povuče sa dela okupiranih teritorija. On odriče Palestincima i danas pravo da imaju svoju državu. Nije li to pokazatelj bezgranične pokvarenosti i drskosti?!
Jevreji koji su se stalno predstavljali kao historijske žrtve, kao novi dželati sprovode državni terorizam i pogrom nad palestinskim narodom i nad Arapima. Kad god im se napomenu njihove aktuelne brutalnosti, oni se stalno pozivaju na svoje stradanje pod Hitlerom. A to što danas neko drugi pod njima strada ispašta, za to se ne osvrću.
Ako se pogleda historija, Judejac nije bio samo žrtva, bio je i dželat. Od ulaska u Obećanu zemlju, preko ratova sa okolnim narodima, preko makabejskih ratova do Boljševičke revolucije u Rusiji Judejac je se pokazivao i kao pogromaš: "I pobiše u Bezeku 10.000 ljudi." (‘Suci’, 1:4) - "I sve u gradu isekoše mačem." (1:25) – “I Nob, sveštenički grad, pohara oštricom mača, pobivši muškarce i žene, decu i odojčad, goveda, magarce i ovce.” (‘Samuel’, I, 22:19) – “Posekao je sve muško oštricom mača, porušio grad do temelja, oplijenio ga i prošao tim mestom po telesima pobijenih.” (‘Makabejci’, I, 5:51) - "Juda krenu na Karnion i Atargatis, i pobi 25.000 ljudi." (II, 12:26) - "Jevreji osvojiše grad /Efron/ i pobiše u njemu oko 25.000 žitelja." (II, 12:28) – Po ‘Knjizi o Esteri’ Jevreji su poubijali 75.000 Persijanaca jer je kolao glas da spremaju napad na njih (9:16; v.: 9:6). Kao uspomena na taj pogrom Jevreji su ustanovili praznik Purim. – Dion Kasije (Cassius Dio Cocceianus, oko 150.-235. g. ne.), koji je na helenskom jeziku napisao ‘Rimsku historiju’ u osamdeset knjiga, u LXVIII knjizi ukazuje na Jevrejske brutalnosti (117. g., u vreme cara Trajana) protiv Helena i Rimljana, kojima su čak i meso jeli: »... Izabravši izvesnog Andreasa kao svog vođu Jevreji iz oblasti Kirene /na afrikanskom poberežju/, pobili su Rimljane i Grke, i mnogima od njih su odsekli glave, pojeli njihova tela, popili im krv, obukli sebe u oderanu kožu; neke od njih bacili su divljim zverima, dok su druge prisilili na borbu, tako da su, sve skupa, ubili njih 220.000. Oni su i u Egiptu činili mnoge slične stvari, takođe i na Kipru, gde im je vođa bio izvesni Artemion, i gde je pobijeno 40.000 ljudi.« (LXVIII, 32) Ovo je razlog što Jevreji dugo nisu smeli da stupe na Kipar.
... Lista pogroma i ratnih zločina nema kraja ... Koliko su Jevreji Božijih proroka pobili? Zar nisu digli Prvi ustanak protiv Rima (66.-73. g. ne.) samo da u ratnom metežu unište jerusalimsko hrišćanstvo i njihovu literalnu baštinu? Pa zar je onda čudno što je krv pravednika došla na njih i njihovu decu. Beskrupuloznik iz judejskih redova i dan-danas razapinje Hrista probadajući ga u bližnjima.
Jevreji su se isticali i u progonima i zatiranju ranog i prednikejskog hrišćanstva. Tako se u spisu 'Stradanje Polikarpa episkopa Smirnskog' govori o zanosu Judejaca da se na stadionu spali ovaj mučenik koji je pred prokonsulom Statijem odbijao da se odrekne vere u Hrista: "... Masa je odmah sakupila drva i granja iz radionica i kupatila; a naročito se Judejci, kao što im je običaj, usrdno potrudiše u toj stvari." (8:l) – I Apostol Pavle se žali na Jevrejsku okrutnost: “Od Judejaca /JoydaíMn/ sam pet puta dobio četrdeset manje jedan udarac, triput sam bio šiban, jedanput zasut kamenjem, ...” (‘Korinćanima’, II, 11:24-25) - Gledajući u Izraelu svojevrstan Božiji “Obećani raj” i još uvek “izabrani narod” (da je “izabrani narod” i danas, on bi danas imao i proroke i videoce!), kiteći ga pravednošću zahvaljujući nekim drevnim bogougodnicima u njemu, zaslepljeni američki protestanski fundamentalisti izdašno podržavaju zlo zvano država Izrael.
Judejci stoje iza revolucionarnog bankarstva koje je u zadnjih nekoliko stoleća finansiralo mnoge prevrate i revolucije u kojima je stradalo na desetine miliona ljudi. Cionističko-komunistička Revolucija u Rusiji iz 1917. godine, prozvana i Oktobarska revolucija, donela je Judejcima vlast u Rusiji, i dovela do strahovitog stradanja ruskog naroda. Hitler, koji je bio gorko zavidljiv na Judejinov kapital, u Reichstag-u 20. januara 1939. iznosi: "Ako međunarodni jevrejski finansijeri ... ponovo gurnu svet u rat, rezultat neće biti boljševizacija zemlje i time pobeda jevrejstva, već uništenje jevrejske rase svuda u Evropi." - Onaj koji hoće da vidi može videti da je se Hitlerov i Musolinijev fašizam pojavio prevashodno kao gruba protivteža sovjetskom boljševizmu čiju revoluciju je isfinansiralo jevrejsko bankarstvo. Alfred Rosenberg (1893-1946. g.), izbegli baltički Nemac čiji je antisemitizam puno uticao na Hitlera (iako ga je Hitlerovo 'Konačno rešenje' šokiralo), autor knjige 'Mit XX stoleća' (1930. g.), novembra 1921. g. ukazuje na aktuelno judejsko politikansko-revolucionarno proselitstvo po Nemačkoj: »U vreme dok se pišu ovi radovi u zemljama sveta krenuo je jedan čudan pokušaj Jevreja da opet ojačaju jevrejski boljševizam uništenjem Nemačke. Milioni i milioni krstare nemačkim zemljama, svuda se pojavljuju jevrejski apostoli, "starosedeoci" i vodeći "nemačku" politiku, Jevreji marljivo pregovaraju sa svojom braćom na Istoku. Znamenje dolazeće oluje vidljivo je za svakog, ko hoće da vidi.«
U svom 'Političkom testamentu', pred svoje samoubistvo, Adolf Hitler međunarodno Jevrejstvo optužuje i za izazivanje Drugog svetskog rata: »Nije istina da sam ja ili bilo ko drugi u Nemačkoj želeo rat u 1939 godini. To su želeli i provocirali jedino internacionalni državnici bilo da su Jevrejskog porekla ili da su radili za Jevrejske interese. Ja sam dao suviše mnogo ponuda za ograničenje naoružanja, koje se potomstvo neće suviše kukavički obazirati, zbog izbijanja ovog rata da bude stavljeno umesto mene. Niti sam ja želeo da, posle užasnog Prvog svetskog rata, da bude drugi protiv bilo Engleske ili Amerike. Vekovi će proći, ali iz ruševina naših gradova i monumentalna mržnja od onih koji su krajnje odgovorni će uvek rasti nova protiv naroda koji smo mi imali i kome imamo da zahvalimo za sve ovo: internacionalnim Jevrejima i njihovim sledbenicima.« - Svoj antisemitizam Hitler je video ne samo kroz borbu eliminacije privilegovanih prava za Jevreje, već i kroz opšte uklanjanje Jevreja pred arijevskom rasom: ipak, u početku je on zatvarao i uklanjao samo Jevreje-komuniste i Jevreje-masone, a tek od 1942. počinje njegovo surovo i sumanuto 'Konačno rešenje' za istreljivanje celog jevrejstva.
Jevrejski bankar je često financirao revolucije i 'hrišćanske' ratove, ne samo da bi se obogatio kroz njih, već i da bi se osvetio tobožnjem i progoniteljskom hrišćanstvu. Nije stoga ništa neobično što je Jakob Šif još 1904. g. financijski potpomogao rat Japana protiv Rusije. Pre Ruske Oktobarske revolucije 1917. g. Hazari i Jevreji trpeli su veliku organizacionu diskriminaciju i velike građanske torture i pogrome pod ruskom carskom vlašću i Ruskom Pravoslavnom crkvom. Pod ruskim carevima Aleksandrom III (1891.-1894. g.) i Nikolom II (1894.-1917. g.) veliki broj Judejaca, Hazara, oko 2,5 miliona njih, emigrirao je i sklonio je se u Sjedinjene Američke Države. (Iz ovoga se bolje može razumeti zašto je ruska carska porodica doživela svoj strašan kraj: bila surovo i tajno pobijena.) U vreme održavanja Prvog cionističkog kongresa u Bazelu (1897. g.), u Vilni formirana tajna socijalistička organizacija 'Bund' - 'Opšti savez jevrejskih radnika Rusije i Poljske' koji je na jidišu sprovodio revolucionarnu propagandu u hazarsko-jevrejskoj radničkoj klasi i koji je bio organizacioni deo Ruske socijalističke partije. Osnovane su i cionističko-socijalističke partije 'Poale Cion' i 'Socijalistički cionisti', koje su aktivno učestvovale u ruskim revolucionarnim previranjima iz 1905. godine. Zločinačka udruženost Krune i Oltara primoravala je i hazarsko-jevrejsku inteligenciju i proleterijat da se organizaciono i revolucionarno odupre njihovoj vlasti. Lenjinovu Oktobarsku revoluciju uveliko je finansiralo judejsko bankarstvo: Olaf Ašberg je Judejskom bankaru Jakob Šifu u 'međunarodnoj' banci Kun (Koen), Leb u Njujorku, prebacio u Evropi i Americi prikupljene finansije, koje je ovaj iz iz Njujorka uputio Judejcu Lavu Trockom (koji je u to vreme živeo u predgrađu Njujorka, Bronksu, i koji je posle propasti revolucije iz 1905. g. nekoliko puta posetio Šifa): najmanje dvadeset miliona dolara za podršku i razbuktavanje otpočete Lenjinove revolucije u Rusiji. Posle pobede boljševika nad belogardejcima, u Sovjetiji (SSSR) i Rusiji revolucionarni agenti i zanesenjaci iz hazarskih redova preuzeli su gotovo svu vlast, uspostavili strahovladu koja je milione ljudi oterala u smrt. Ruski revolucionar iz XIX stoleća Mihail Bakunjin, u 'Raspravi protiv Jevreja', vizionarski je predvideo da će se Marksov komunizam za proleterijat (koji je tobože štitio) pretvoriti u centralizovani militantno-režimski poredak u kome će se živeti i raditi na udar bubnja, i koji će dati Jevrejstvu prostora za pokvarene i izrabljivačke financijsko-mešetarski unosne poslove.
Judejskim bankarima i mešetarima bilo je u interesu da se igraju krojača sudbine čovečanstva, da budu osovina koja će moći da spaja i kontroliše kako komunizam tako i imperijalni kapitalizam, da u svoje ruke drže oba pola sveta, suprostavljaju ih, iscrpljuju i onemoćale ujedinjuju pod svojom palicom. I zato su znali da po potrebi obe suprostavljene strane finansiraju i podupiru ideološki, da kontrolišu i misao i bogastvo. Mnogi jevrejski mešetari i ideolozi jednom nogom su bili u socijalizmu i njegovoj izopačenoj inklinaciji marksizmu, a drugom nogom u banci (komercijalni i bankarski agenti), u medijima i štampi, u filmskoj i pozorišnoj umetnosti koja je uveliko (zahvaljujući pojavi televizije i Holivuda) danas ostvarila nezamislivu kontrolu ljudske svesti.
U svojim 'Literalnim natpisima' veliki ruski pisac F. M. Dostojevski iznosi za Jevrejina-bankara i Jevrejina-socijalistu koji stoji izvan socijalizma, Jevrejina poklonika mammona: "Svi, Bizmark, Bikonsfild, Francuska revolucija, Gambeta, itd. - svi su oni, kao moć, za mene samo varka. /.../ Njihov je gospodar, uostalom gospodar sviju, gospodar cele Evrope - ipak samo Jevrejin i njegova banka. /.../ Jevrejin i banka vladaju sada svim i svačim: Evropom, prosvetom, celom civilizacijom, i socijalizmom. Naročito socijalizmom, jer će njime iščupati iz korena hrišćanstvo i razoriti hrišćansku kulturu." – Jevrejski socijalista koji je razradio Vajshauptove iluminatsko-utopističke ideje koje je trebalo da podrži judejsko revolucionarno bankarstvo - Karl Marks (1818.-1883. g.) u 'Prilogu jevrejskog pitanja' (1844. g.) ukazuje da je buržuazijskom Jevrejinu svetovni bog novac a svetovni kult lihvarstvo; Der evige Juda – večni lihvar: »U njihovim očima zemlja nije ništa drugo do berza, i oni su uvereni da na ovom svetu nemaju drugo opredeljenje do da postanu bogatiji od svojih suseda. /.../ Novac je ljubomorni bog Izraela, pored koga ne sme da postoji nijedan drugi bog. Novac uništava sve bogove čoveka i pretvara ih u robu.« - Holivudski film (kojim takođe gospodari Jevrejin) gotovo redovno novac, njegovo kriminalno sticanje i otimanje, stavlja u središte dešavanja. Zašto je se Jevrejin eksponirao kao 'bankar' i poklonik Mammona (kome je danas Baalov Vol Strit zamenio Solomonov Hram) veliku krivicu nosi i tobožnji diskriminatorski hrišćanin koji je Jevrejinu zabranjivao posedovanje zemlje i poljodelničko privređivanje, koji mu je donekle davao samo da živi u svojim gradskim getoima. Ipak, ”hrišćanski“ vladari nisu tako lako proterivali jevrejske bankare jer su im ovi za mnoge projekte značili i trebali. Da ”hrišćanski“ vladar nije narod globio velikim porezima, ne bi se ni narod morao zaduživati kod jevrejskog Bankara! Preko lažnog hrišćanstva se prelamaju sva zla!
Zbog svoga lihvarstva (koje inače Tora zabranjuje), naziv 'Jevrejin' je postao sinonim i pridev za spekulatore na berzi, za ucenjivačkog zelenaša, onog koji je izmislio i uzdigao se, ne na radu u znoju lica svog, već na izmišljenim vrednostima: vrednosnim papirima, berzanskim akcijama, obveznicama, transakcionim provizijama, ...
Ako se pogledaju tradicionalno najbogatije i najmoćnije porodice, može se videti da su one uglavnom hazarsko-jevrejske krvi: Rokfeleri, Rotšildi, Diloni, Morgani, Frescobaldi, Savoji, Varburgezi, Kunovi, Lebovi, Šlezingeri, Sorosi, ... Berzanski mešetar, Hazar Djerdj/Džordž Soros već odavno jugoistočnu Evropu vidi kao svoju imperiju u novom Sataninom poretku.
Jevrejski lobi poseduje takvu moć da i mnoge poslanike na Zapadu, koji se usude razotkriti njihove laži može oterati za njihovih predstavničkih pozicija. I jednog dalekoistočnog predsednika su prisilili da se povuče, nakon što je izjavio da Jevreji vladaju svetom. U Americi najozloglašenije judejske lobističke organizacije i agencije za vršenje političkog pritiska i uništavanje karijera i reputacije onih koji kritikuju cionizam i Izrael su: AIPAC (odnosno 'Cionistički Kongresni Lobi' - The Zionist Congressional Lobby), ADL ('Anti-Klevetnička liga' - Anti-Defamation League), JINSA ('Jevrejski Institut za Poslove Nacionalne Sigurnosti' - Jewish Institute for National Security Affairs), ZOA ('Cionistička Agencija Amerike' - Zionist Organization of America), ...
Jevreji i Hazari uveliko stoje iza subverzivnog kripto-masonskog "iluminatizma", čiji duh danas kultivišu mammonske porodice koji rade na instalaciji Novog satanskog poretka u svetu. Da je hrišćanin kako Jevrejima i Hazarima, tako i svim narodima doneo i ponudio Slobodu, Bratstvo, Jednakost i Jedinstvo pod i u Hrist-Božijem Duhu, subverzivni-Judejac ne bi mogao da izmišlja i da se probija sa raznim parodijsko-subverzivnim pokretima i ideologijama koje nakazno i utopistički imitiraju Obećanu Zemlju, Božiji Raj na Zemlji.
Zaneseni Jevreji, kao i u Srednjem veku, danas uveliko stoje iza raznih okulno-kabalističkih grana i kultova koji danas podižu parodijski babilonsko-ekumenski i neohinduistički The New Age Movement, religiju novog Zlatnog teleta, delom i kao osvetu zato što njihov talmudsko-rabinski judaizam nije naišao na očekivani prijem. Subverzivnom Jevrejinu trebaju Sjedinjene Svetske Države, planetarna konfederacija, da bi se tu osećao gospodarski komotan i da bi na svim podnebljima mogao da ispošljuje svoju represivnu pravdu prema raznim nezadovoljnicima, da bi tu mogao da ostvari svoje socijalističke i komunističke utopije (razložene od strane Karla Marksa i Fridriha Engelsa), svoj 'raj' bez Boga i Hrista Božijeg. Satana zna kako da stvori svetski haos u kome će instalirati svoju planetarnu vlast: pokrenuti teroriste na američke i jevrejske ciljeve, na narode čije osvetničke i represivne akcije povlače bezgranično ludovanje i previranje.
Zahvaljujući svojoj financijsko-bankarskoj i berzansko-zajmovnoj moći, medijskoj moći, izdavačkoj delatnosti, svojim osiguravajućim društvima, elitni Judejci su uveliko zagospodarili Evro-Amerikom. Kada se pokrene pitanje jevrejsko-hazarske kontrole (pogotovo medijske), nad Sjedinjenim Državama Amerike i Sjedinjenim Državama Evrope (EU), kad se počne kritikovati pogromaška i izopačena politika države Izrael, cionistički punktovi odmah primenjuju skrećući protivnapad: pozivaju se na „antisemitizam’ i predočavaju se primeri iz Trećeg Rajha gde su Jevreji (i Hazari) bili cilj napada. Danas je “antisemitizam” i razotkrivanje cionističkih ideološko-političkih gnusoba. Kao, već su dovoljno napadani, i neprimeren je svaki daljnji ‘napad’ na njih. Holokaust je subverzivnom i imperijalnom cionizmu jako dobar paravan iza koga može da se širi njegov mutljag.
Neobrezanog srca Jevrejin i Hazarin vladaju Amerikom (koja svoj interes 'ima' u svakom kutku sveta ...), državom čijoj deci su čak i svoje polno obrezivanje nametnuli, i zato Judeo-Amerika, 'Veliki brat' redovno u Savetu bezbednosti OUN štiti svog 'malog brata' (Izrael) da ne bude nekom rezolucijom osuđen i žigosan za državni terorizam. Pogledajmo koliko se još evropskih država nije otreznilo i koliko njih ima diplomatske odnose sa terorističkom državom a govori o nekakvoj borbi protiv svetskog terorizma! Da li bi Izrael mogao da čini toliko bahatosti i toliko pustoši da ga ne podržava i financijski ne podupire američki batinaš, žandarm Novog svetskog haosa?!
Izrael i Judeo-Amerika: braća po buzdovanu i novcu ...
Treba znati da je Judeo-Amerika petinu svoje inostrane pomoći, pomoći drugim državama, usmerila na Izrael, što najbolje pokazuje ko zapravo vlada Amerikom.
Pre nego što će preko Judeo-Amerike jevrejsko bankarstvo uzelo da kontroliše i podređuje sebi svet, prethodno je to činilo preko Britanskog Kraljevstva koje je imalo brojne kolonije širom sveta.
Poznato je da Izraelci u 'svojoj' državi drže do određene radne perfektnosti i pregalaštva. Međutim, nikakva ekonomija ne bi mogla podržati i izdržati njihove vojne kolonijalne ekspanzije i pogromaške avanture, da Izrael izdašno financijski ne biva pomognut od strane Judeo-Amerika (u kojoj ima i najviše Judejaca, oko 10 miliona, koliko je nekada tu bilo i masona). Centralna izraelska organizacija za sprovođenje njihovih interesa u USA je ranije pomenutia AIPAC, i podržavaju je zdušno obe rukovodeće političke stranke u Americi.
Jichak Ben Aharon, legenda izraelskog radničkog pokreta, u jednom intervjuu iz 1986. godine iznosi: "Imamo mi onog koji plaća. Imamo Ujka Sema, Ameriku, koja je do sada uvek sve plaćala. Moj utisak je da Amerikanci rezonuju na sledeći način; 'Postojanje Izraela u tom delu sveta za nas vredi tri milijarde dolara godišnje.' Ili pet, svejedno, recimo 18 milijardi. I sve dok je Amerika spremna da plaća ovakvo će se stanje nastaviti. Ipak, sada smo stigli do faze kada ni američka pomoć nije više dovoljna da bi se nastavilo ovakvo stanje stvari." - Vlada koja je nesposobna da građanima ponudi razvojne programe i obebedi pristojni standard, jasno je da će od te slabosti naći pribežište u silnim optuživanjima drugih, u razgorevanju ratnih sukoba koji odvlače pažnju od svakodnevne ekonomske učmalosti.
Svim državama svoju financijsku pomoć i kreditno-investicionu podršku kod “međunarodnih” bankarskih institucija Amerika uslovljava lojalnošću i kooperativnošću, ne opiranju njenom neokolonijalizmu. Jedino se za slučaj Izraela prave brojni ustupci i izuzeća ... Da li je dobra ta politika koja zarad podrške šačici Izraelaca milijardu muslimana okreće protiv sebe ...?!
Danas preko novca i iznuda američki žandarm ostvaruje svoje interese, odnosno interese transnacionalnog kapitala. Šta će biti sutra kad i američka ekonomija bude na kolenima (a to vreme, danas, 2009. g. je već zakoračilo), ... Ako ne drugo, bujajuće prirodne katastrofe će dovesti do toga. Da li će tada samo brutalna sila biti jedino sredstvo za ostvarivanje neokolonijalističkih i mondijalističkih planova?
Zašto Amerika financijski, zarad mira, ne pomogne da se jevrejska naselja podignuta na palestinskim podnebljima prebace u homogena jevrejska podneblja?!
Rušilačko divljanje jevrejske fašisoidne armije
Poznato je da ako se sa neke okupirane teritorije i povuče jevrejske, izraelska, fašisoidna armija, ona ruši sve za sobom što je izgradila, sve što se može porušiti: od bunara do čitavih naselja. No ta pomahnitala, anticivilizacijska, zlikovačka soldateska ne da ruši i ono što su izgradili okupatori i kolonijalisti iz njenih nacionalnih redova, no besomučno razara i kuće svih Palestinaca i Arapa koje optuži za 'terorizam' i 'neprijateljstvo'. Kod njih kao da ne postoje istražne radnje i sud, već samo zakon buzdovana, odnosno buldožera. Dovoljno je da neki Palestinac napravi 'neprijateljski' akt prema genocidnoj cionističkoj državi, pa da mu kuća bude srušena. Za fašiste iz jevrejskih redova nije bitno što u toj kući živi još neki nedužan, žene, deca, starci, izbeglice, bolesnici, ... - oni sve nemilosrdno ruše. Oni se ne ustručavaju i da napadaju humanitarne konvoje namenjene za izolovan palestinski narod. Ko to može da radi nego samo jedna zverska armada i zverska država, banda najgore vrste, koja ne poštuje ni Boga ni čoveka. I taj krvavi cionist u rasejanju, mondijalističkom ruhu, želi danas da vlada celom Planetom, da sve narode gazi i melje svojom diktatorskom čizmom, ...
Kada možemo 'očekivati' da Judeo-Amerika formira neki 'tribunal' za zločine počinjene od strane jevrejske vlade i jevrejske armije ...?
Zašto Jevrejima smeta da im se kaže da među njima ima puno pogromaša, fašista i rasista, poklonika jevrejskog nacionalsocijalizma, te seksualnim izopačenicima koji su se i u Izraelu izborili za svoja "prava"?! Ne svedoči li to o njihovoj nečistoj savesti, strahu pred neočišćenim bremenom...! Ni novi 'Berlinski zid' koji su podigli prema palestinsko-arapskim naseobinama, neće ih u njihovom izraelskom getou zaštititi od Zakona uzroka i posledice kada se izvuče Božiji Mač.
Zašto im stalno treba ukazivati na njihove silne grehe? Zato što ih stalno ponavljaju, zato što ih ne priznaju. Ne greše oni na isti način godinu, dve ili tri, već decenijama i stolećima ... S druge strane, vrlo je pogrešno ceo jevrejski narod satanizirati i sugerirati mu nečistu savest, vršiti nedoličan pritisak na njega. Hrišćanin nesme da zaboravi ko je sve bio jevrejske krvi a bio je u službi širenja Svetla: Isus, Apostoli, Nikodim, Josip iz Arimateje, starešina sinagoge Jair, ...
Šta kaže Dostojevski ...
Poznato je da je veliki problem u lageru bivših sovjetskih republika pošast zvana alkoholizam. U svom 'Jevrejskom pitanju', Dostojevski, veliki i mudri ruski pisac, izveštava o jevrejskom trgovačkom trovanju alkoholom litvanskog življa; on najpre citira dopis izveštača iz Kovna u "Novom Vremenu" (broj 371): "Vele, tako su se Jevreji okomili na tamošnje litvansko građanstvo, da ga umalo nisu upropastili rakijom; jedva su katolički sveštenici spasli jedne pijance preteći im mukama u paklu i osnivajući među njima društva trezvenost'. - Dobronamerni i kulturni dopisnik, istina, jako se stideo zboga svog kraja koji još i dan danas veruju u katoličke sveštenike i paklene muke, i zato je žurio da saopšti da su se za katoličkim sveštenicima digli i tamošnji kulturni ekonomisti, pa su počeli da osnivaju seoske banke (da bi spasli narod od zelenaša - Jevreja) i seoske trgove (da bi dali mogućnosti siromašnoj radničkoj masi da nabavlja najneophodnije namirnice po pravoj ceni, a ne po onoj koju određuju Jevreji.)" – Na sličan način su i Britanci trovali Kineze opijumom, a judejski trgovci Britance lošim duvanom..
Dostojevski zapaža za jevrejske kraljeve berza i banki: "Jevrejin zarađuje kao posrednik, trguje dakle tuđim trudom. Kapital je nagomilani trud; Jevrejin voli da trguje tuđim trudom! /.../ ... Bogati Jevreji sve snažnije i čvršće vladaju čovečanstvom, i žude da svetu nametnu svoj oblik i svoje biće. Kada se o tom govori, Jevreji uvek viču: i menju njima ima dobrih ljudi! O, Bože! Pa zar se sad o tome radi? Nije reč o dobrim i rđavim ljudima. Zar među Jevrejima da nema i dobrih ljudi? Zar je pokojni pariski Džems Rotšilds bio rđav čovek?" - Šteta što Dostojevski dije doživeo da vidi dokle su dogurali poromci Rotšilda: da velikim delom kontrolišu i dotiraju okultne i luciferijanske struje koje grade parodijski New Age Pokret, preteču Babilona Velikog, himeričke planetarne religije predvođene londonskim Majtrejom i njegovim jevrejskim portparolom Bendžaminom Krimom. A tobožnji i omlitaveli hrišćanin okreće leđa Hristu Otkupitelju, i prihvata bogove, heroje i kultove Pokreta za Novo Doba, često samo zato što njih obožavaju i medijske, sportske i političke figure za koje je se ropski vezao. Mondijalističke ideje, naravno, nisu produkt samo jevrejskog utopizma, već i hrišćanskog i islamsko-sektanskog (bahajci, ahmedije i kadijani).
Masonerija i judejstvo
U spekulativnu škotsko-englesku masoneriju Judejci su vrlo rano uneli mnogo toga svoga (predaja, simbolizam, ritualizam, stupnjevi), dali joj svoj žig. Ništa neobično, jer je i tobožnji hrišćanin, otuđen od mistično-kontemplativnog života, a željan zagonetnosti, žudeo za judejskom hermetikom i Kabalom. Vremenom, i članovi loža koji nisu bili Judejci, privili su se uz skute judaizma. Samim Judejcima masonski internacionalizam i pozivanje na jednakost i toleranciju su dobro došli da se oslobode getoizacije i ostvare vlast i nad (tobožnjim) hrišćaninom. Nemačka masonerija je duže vreme odbijala u svoje redove da prima Judejce, držeći se izvornog načela iz kamenorezačkih cehova da samo hrišćani mogu biti članovi loža. No pod pritiskom engleske (a engleska Velika Loža je važila kao matica čitavog slobodnog zidarstva) i francuske masonerije, stvari su se promenile, te su se i nemački masoni morali držati novih "uzvišenih" principa masonerije koji su propovedali jednakost i bratstvo svih ljudi. Pod Hitlerovom diktaturom sve "humanitarne" nemačke lože su ukinute i zabranjene. – Inače, treba znati da je prvi Judejac iz znamenite porodice Rotšild – Nathan Mayer Rothschild, još 1802. g. primljen u londonsku Lodge of Emulation; vremenom je ta oligarhijska porodica pustila jako korenje ne samo u Engleskoj, već i u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Americi ... Po svome osnivaču, baronu Ferdinandu Rotšildu u Wadesedon-u u Engleskoj prozvana je Ferdinand Rothschild Lodge Nr. 2420.
Kako jedan rabin objašnjava jevrejsko liderstvo
u babilonskom Nju Ejdž Pokretu
Poznato je da su bahajci (koji imaju sedište u Izraelu) i teosofi (koji su imali svoju ispostavu u Jerusalimu), nastali iz spiritističkog pokreta, prvi frenetično promovisali nebulozne ideje i projekte o Svetskom Halifatu i New Age kotlu i brlogu, parodijsko-babilonskom pokretu koji imitira Hristovo Novo Doba, pokretu koji teži stvaranju 'univerzalne', mutljag - religije, sinkretizmom svih postojećih nereformisanih verskih struja. Nešto kao kad se prave pomije za svinje: uzmeš ponešto od svake religije i svakog kulta, i to seviraš kao 'istinu od Boga datu', da bi pridobio sve narode i sve vere. Kada je šezdesetih godina buknulo hipi-ludovanje, New Age Pokret je počeo da uzima maha; istočni učitelji su počeli misionarski da preplavljuju Zapad, i da manipulišu sa duhovno neutemeljenim i radoznalim hrišćaninom. Tom New Age bujanju izdašno su se priključili Judejci, i brzo zauzeli vodeća mesta u mnogim granama te parodijsko-zanesenjačke manipulativne utrke koja za cilj ima podizanje nove Babilonske Kule ... S druge strane, mnogi jevrejski filosofi zaronili su duboko u sadukejsko bezbožništvo, i propagiraju materijalizam, ateizam i sekularizam, koristeći pritom i zastranjivanja institucionalizovane i omlitavene Crkve.
Dana 22. i 23. februara 1975. god. u San Francisku održan je jedan promotivni ekumensko-novodopski skup istočnih gurua i rabina, ponekog sufija i 'hrišćanskog' propovednika. I svi oni, umesto o ljubavi mudrosti, koju nisu imali, u prvi plan svojih izlaganja su stavljali na metode i tehnike sticanja raznovrsnih moći.
U jutro drugog dana te 'konferencije bogova' pušten je magnetofonski snimak objašnjenja koje je judejski rabbi Šlomo Karlbah dao o tome zašto danas tolike mlade Jevreje privlače orijentalni gurui i pokreti. Šlomo je 'objasnio' da postoji jevrejska tradicija po kojoj rabini koji vide mrtvo telo doživljavaju takvu srdžbu da im je tada zabranjen pristup u sinagogu, da njihova jarost ne bi okaljala zbornicu. Jevreji su posle Rata bili tako potreseni srdžbom nad pogromom i opštim razaranjem da su im bili poslani učitelji sa Istoka, slobodni od te srdžbe, da bi im se duh pročistio.
Jedino je zaboravio da kaže da se ovde radi o mladim Jevrejima rođenim uglavnom posle Drugog svetskog rata. Iz ovoga se vidi: Judejac je spreman pre da prihvati istočnu doktrinu (ovim se ne kaže da u njoj nema dela istine: ima je), nego Hristovu evanđeosku reč.
U popodnevnoj sednici od devetoro učesnika samo dvojica nisu bili jevrejskog porekla.
Jevrejsko napuštaje izvorne mojsijevske religioznosti, nazirejstva (koje su preferirali i održavali redovničke prahrišćanske sledbe nazarena, esena i terapeuta) učinjeno je mnogo pre pojave Isusa Nazarena, tako da i ovo današnje versko zastranjivanje Jevreja nije nikakvo čudo. Rabinski, talmudski judaizam nema gotovo nikakve veze sa Mojsijevim nazirejskim kultom, izvornim judaizmom. Ipak, današnji judejci (Jevreji i Hazari), svoju religiju bogoismevajuće nazivaju »Mojsijeva i Izraelova vera« (Dath Moše ve-Jisrael – ÜĐčéŮŐ ÔéŢ Óę). Jevrejski rabini, koji su nastali iz farisejske sekte, svoja tumačenja 'Tore' i 'Prorokâ' uzdigli su iznad samih bazičnih sakralnih spisa. Znameniti farisejski filosof Majmonid (XII stoleće), autor 'Vodiča zabludelih', tražio je da se udavi prorok koji bi učio nešto u suprotnosti sa rabinskim Usmenim zakonom, odnosno nije dozvoljavao da se od prorokâ uči, već samo od rabina. U rabinskom judaizmu nije delovao ni jedan Božiji prorok, jer Izrael više nije bio izabrani Božiji narod. I oni koji danas, kada Bog u svakom narodu, i jeziku treba da podigne Svoje služitelje, u Izraelcima vide “izabrani Božiji narod”, stoje u velikoj i strašnoj zabludi.
Ne samo da je 'nadnacionalni' kapital Jevreja i Hazara udarni nosilac, kontrolor i sponzor Pokreta za Novo Doba, već je i inspirator i tvorac mnogih subverzivnih, parodijskih i utopističkih ideologija: revolucionarnog komunizma (koji je stvorio rabinski unuk Karl Marks), socijalizma, staljinizma, nihilističkog sekularizma, ... zakona koji idu u prilog hedonističkim izopačenicima najgore vrste (homoseksualci), ... Ogluvelim hrišćanima manipulantski nastrojeni Jevreji i Hazari uveliko prepariraju njihove omekšale i snishodljive mozgove, vode ih kao marvu na klanje. Zna se da su političke i idejne vođe Prve (1864.-1876. g.) i Druge internacionale (1889.-1914. g.), poznatih međunarodnih komunističko-radničkih udruženja, uglavnom bili Jevreji. Poznato je da mnogi Judejci nose masku starorimskog boga Janusa, boga sa dva lica: za spoljašnji svet su internacionalisti i kosmopolite, a za unutrašnji, nacionalisti i cionisti (subverzivni nacionalisti i šovinisti).
Protokoli i jevrejstvo
Jevrejskom umu se tendeciozno pripisuje i subverzivni spis 'Protokoli cionističkih mudraca', koji je navodno produkt Prvog cionističkog kongresa (Bene Berith) u Bazelu 1897. g. Što se tiče famoznih 'Protokola ...' , može se reći da se tu radi o autorskom podmetanju, falsifikatu koji ima duboku manipulativno-konspirativnu pozadinu. Sa velikom sigurnošću može se nazreti da je 'Protokole', koji su se 1905. g. pojavili na ruskom jeziku, sastavila i plasirala ruska carska tajna policija – 'Ohran', koja je tim aktom ‘pokrila’ i ‘opravdala’ nekadašnje i buduće represije nad Judejcima Rusije. ‘Protokoli’ su, zapravo, falsifikat i plagijat satire francuskog pisca i advokata Morisa Žoliea (Maurice Joly) iz 1865. g. (a objavljenog u Belgiji) koji je hteo izvrgnuti ruglu politička nastojanja Napoleona III: Dialogue au Enfers entre Machiavel et Montesquieu, ou la politique de Machiavel au XIX sičcle, par un Contemporain (‘Suvremenik o dijalogu u paklu između Makijavelija i Monteskjea, ili Makijavelijeva politika u devetnaestom stoleću’, Bruxelles, 1865. g.).
Nacrti ‘Protokola’ o (cionističkoj) planetarnoj državi ležu na rudu još starijim subverzivno-utopističkim iluminatskim projekcijama. Iluminatskoj hidri je u interesu da zaoštri odnos Jevreja i “Goja”, da Jevreje dovede u paniku, da se prinude da se u potpunosti okrenu iluminatskim “rešenjima”, rešenjima koja vode instaliranju jedne svetske države i jedne vlade Planetarna država bi naravno “rešila”, sva nacionalna pitanja, time i jevrejsko pitanje. Lažni iluminati oduvek igraju na judejsku kartu jer znaju moć Jevreja, te značaj njihove raštrkanosti širom sveta. Ko bi najpre želeo da živi u jednoj državi ako ne onaj koji je u sve zemlje rasejan i svugde vidi opasnost za sebe. No, da li će takva sloboda’ za Jevreje značiti i getoizaciju ‘goja’, ostalih naroda?!
Kada govorimo o Jevrejinu-manipulantu treba reći da je to pre svega Jevrejin-bogataš, Jevrejin-velikaš, Jevrejin-bankar, ... Jevrejin-mališa i siromah je već slepa, zavedena i ulovljena riba koja samo sledi i prihvata ono što joj veliki i moćni kažu i nalože. Kao i kod svih drugih naroda što je slučaj ...
Da li su 'Protokoli cionskih mudraca' autorski istiniti ili ne, činjenica je ipak da neko (posle Hitlera) po njima deluje, nastupa, operacionalizuje ih danas, gradi Novi satanski poredak ...
Pogledajmo Protokol broj 5 koji ukazuje na težnju da se formira svetska vlada: "...Sve to tako će zamoriti Goje /ne-Judejce/, da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja moći po svom raspoloženju bez ikakvog lomljenja usisati u sebe sve države sveta i obrazovati nad-vladu. Namesto savremenih upravljača mi ćemo postaviti gnusobu koja će se zvati Nevladina Administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane, kao klješta, kod takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode."
A u Protokolu broj 3 govori se o subverzivnom stvaranju Sjedinjenih Svetskih Država: "Ostaje još jedan mali prostor /za osvajanje/, i ceo naš put gotov je već da sastavi svoj krug simbolične zmije kojom mi predstavljamo naš narod. Kad se taj krug sastavi, sve evropske države biće zatvorene i stegnute kao snažnom presom ..." - Dalje govori se o potrebi stvaranja ekonomskog haosa da bi iz njega bio instaliran 'novi' poredak sa lažnim spasiteljima: judeoameričkim bankarima i mešetarima. Ako nekoga zmijski obruč sada čvrsto drži to je Amerika, dok Evropa donekle pokazuje izvestan otpor ...
Zmija koja obavija zemlju, krug oko ravnokrakog krsta ... Simbol je star. Predstavlja i ortografski žig Stare Zmije, Satane. To je zapravo deveto slovo iz starog hebrejskog alefbeta: slovo Tet - 'zmija' - •, ... U nešto modifikovanom obliku susreće se kod nacističke svastike i kod glifa za NATO pakt.
Kome je Sadam Husein više smetao:
Americi ili jevrejskoj državi, Izraelu?!
Neposlušne narode i lokalne diktatore (koji su smetnja uspostavljaju planetarne diktature) arhitekte starog Novog Svetskog Poretka 'urazumljuju' na različite načine: pretnjama, sankcijama, izolacijama, bombama (vojnim intervencijama). Takve intervencije su pogotovo izglednije ako su u političko-bezbedonosnom interesu Izraela. Tako je Judeo-Amerika napala i okupirala i Irak (kojim je diktatorski vladao Sadam Husein), navodno suprostavljajući se pretnji 'oružja za masovno uništavanje' koje je tobože imao i razvijao Irak.
Američke obaveštajne službe osumnjičile su islamsku republiku Iran da je 'naveo' SAD da napadne Sadama i Irak, kako bi se otarasili svog neprijatelja Huseina i pripremili teren za Irak u kome bi vladali šiiti. Navodno je Amerikancima Iran preko lidera iračkog Nacionalnog kongresa Ahmeda Čalabija (koji je u vreme Sadamovog režima bio u egzilu kao šiitski opozicionar), prenosio pogrešne podatke, pa pored ostalih i one o navodnom iračkom oružju za masovno uništenje.
A to oružje je Judeo-Americi bilo povod za vojnu intervenciju u Iraku. Ako je Irak nekome gorko smetao to nije bio Iran (bez obzira na sva zla koja im je naneo), već Izrael i mondijalističke arhitekte Novog satanskog poretka. Onima koji grade svetsku, planetarnu tiranidu, jasno je da smetaju lokalni tirani i despoti, kakav je bio i Husein. Tako da se iza cele priče američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg o potrebi eliminacije 'oružja za masovno uništenje' krije mondijalistički, cionistički i masonski projekt da sa 'dobrim izgovorom' skinu još jednu prepreku za ostvarenje svog dijaboličkog sna.
Tako da se iza isforsiranih priča o iranskom i Čalabijevom faktoru, krije zapravo još jedno cionističko i mondijalističko podmetanje javnosti.
I ta sramna instanca se nije libila ni mentalno poremećenog Sadama Huseina da pogubi vešanjem.
Judejinov upliv na medije Judeo-Amerike
Nije neka mudrost videti i shvatiti da su gotovo sve velike medijske kuće u Judeo-Americi podređene i privijene uz skute Judejina-manipulanta, Masona-zanesenjaka, Iluminata-podlaca i Protestanta-licemera. Kada treba stvoriti uslove za narodnu podršku neokolonijalističkim i strahouterivačkim vojnim intervencija, svi veliki američki mediji orkestrirano duvaju u isti rog, zapenušano i neumorno ... I tačno se vidi da svi rade po jednog diktatu, mondijalističko-suprematorskom projektu. Začuđujući je broj uticajnih američkih medija koji za vlasnike imaju cioniste, odnosno pod cionističkom upravom su: CNN, NBC, ABC, CBS, UPN, The Wall Street Journal, The New York Times, The Washington Post, The New York Daily News, Newsweek, Time Magazine, People Magazine, US News, ...
S druge strane, ne može se reći da u novinama koje još nisu pod direktnom Judejinovom kontrolom, nema sposobnih i objektivnih novinara. Ima u "demokratskoj" Americi dosta avangardnih novinara i publicista (poput Judejca Noama Čomskog), ali problem je u tome što nemaju kome govoriti i za koga pisati. Jednostavno narod Amerike je svekoliko izmanipulisan i zaglupljen, počev od poplave hedonističkih izazova pa do genetski modifikovane hrane. Zrnca istine se stalno pokrivaju pregrštima i planinama raznih banalnih i lažnih informacijama, tako da auditorijum nezna šta da izabere, gde da traži, gde da sluša i koga da sluša ... Tek poneka katastrofa, požar ili uragan, ako nekog malo prodrmaju iz 'zanosnih snova' ...
Ipak, centralni problem nije u tome što je mešetarski Judejac, istočni "Guru" ili masonski "Majstor" jak, već u tome što je takozvani hrišćanin slab ... Da mi danas (2009. g.) na sceni i bojnom polju imamo u zavidnoj kvoti istinsko hrišćanstvo i istinske i čestite ljude, lavove koji bi gromko govorili narodu, ne bi cionistička, masonska, iluminatska, rotarijanska, novodopska, sektaška i spiritistička laž mogla da profitira i uzima maha ... No tobožnji hrišćanin i njegove crkvene institucionalne ogluvele i kukavičke vođe čvrsto su priljubljene uz mondijalističke, cionističke i nihilističke, antihristovske skute.
Ponovno razapinjanje Hrista
Pravedni Simeon u Jerusalimskom Hramu za malenog Isusa Mariji proročki ukazuje: »Vidi, Ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izraelu i za znak kome će se protiviti, ... « ('Luka', 2:34) U svome životu mi možemo biti samo za Hrista i protiv Hrista. I ono što učinimo svome bližnjemu, koji ljubi Hrista, učinili smo i samom Hristu. Tako je sve bogoborstvo ili bogomborstvo. A najsramniju borbu protiv Hrista-Boga vode oni koji su poznali Božiju reč pa je pogazili svojom nemarnošću i umišljenom neobavezanošću: "... Nemogućno je one koji su jednom posvećeni i koji su okusili Nebeski dar postavši učesnici Duha Svetoga, koji su okusili dobru reč Božiju i sile budućeg sveta, pa ipak otpali, opet obnoviti za pokajanje, pošto oni ponovo sebi raspinju i sramote Sina Božijeg." ('Jevrejima', 6:4-6)
Kao što je nekad Isus probadan, tako se i danas to radi: "Evo, ide sa Oblacima i gledaće Ga svako oko, i oni koji Ga probodoše, ..." ('Otkrivenje', 1:7) Kao što je nekad vikano i traženo da se raspne Pravednik nad pravednicima, tako se to i danas čini.
Pripadnici judejskog naroda se stolećima prozivaju za Hristovo Raspeće. No oni stalno ukazuju da je Hrista rimska vlast razapela. No ključno je pitanje: ko je Rimskoj namesničkoj vlasti isporučio Pravednika, ko Ga je oklevetao, ko je se protiv Njega i Njegovih služitelja tako zadrto i mučki borio u prvim stolećima? Nije li mnogo veća krivica na onome ko je tražio razapinjanje Pravednika od krivice onoga koji je pod pritiskom nahuškane i pakosne rulje popustio?
Ko razapinje i propada Hrista danas? Razapinje ga i propada ga svako onaj ko poznaje Božiju reč, Zapovesti Života, a opet je gazi i proliva iznova Hristovu krv, boreći se protiv bližnjih i protiv Gospodnjih služitelja. Nije li to pre svega Judejac koji nije savladao zemaljsku školu života i lažni hrišćanin koji Hristovo ime nosi samo na usnama?!
Zašto se Judejci uvek iznova uzbuđuju kada se potegne pitanje krivca za Isusovu izdaju i pogubljenje? Ne ukazuje li to na nečistu savest, ne ukazuje li da taj strah dolazi od onih koji i danas razapinju i progone Hrista. Borba protiv palestinskog naroda je najbolja ilustracija za to.
U Jerusalimu, dana 25. jula 1931., iz politikantskih pobuda, obavljena je sudska revizija “Isusovog slučaja”. Ovaj, pomalo lakrdijaški judejski sud, posle pretresa predmeta, doneo je odluku da je Isus nevin, i da se oslobađa optužbe. A šta je sa osudom jevrejskog naroda koji je tražio krv Isusa Hrista, koji je više voleo da o Pashu pre bude oslobođen jedan razbojnik (Barabas) nego osvedočeni Pravednik, Koji je se ponajprije za njih žrtvovao: »Svojima je došao, i njegovi Ga ne primiše.« ('Jovan', 1:10)
Ko je (sve) kriv za Isusovo stradanje?!
Hrist Božiji, Koji je iz ljubavi prema čoveku sišao u telo, Koji je se utelovio da bi čoveku pokazao i dao Put Spasenja, doživeo je da kao pravednik bude osudjen i ubijen.
Ko je sve i u kojoj meri kriv za Njegovu smrt i Njegovo stradanje, za groznu i užasnu smrt koju je pretrpeo na krstu:
Koju krivicu nosi Pontije Pilat koji Ga je ponudio za amnestiju umesto razbojnika Barabe, i time Ga proglasio krivim, koji je oprao ruke po jevrejskom običaju da bi pred judejskom masom pokazao simbolično da navodno ‘nije krv’, da nema udela u krvi Bogočoveka Isusa Hrista? – Očigledno je da je se Pilat pokazao kao slabić, koji je se bojao za svoju vlast, koji je strepeo da ga Judejci (opet) ne prijave kod Imperatora kao nedoličnog upravitelja, i zato je popustio nahuškanoj judejskoj masi koja je odbila Isusovu amnestiju i neumoljivo tražila Njegovu smrt. Poapostolsko hrišćanstvo nije u Pilatu videlo većeg krivca, čak negde ga je uzdiglo za 'sveca' i glorifikovalo, o čemu svedoči apokrifna književnost. Pilat je nesvesno, želeći nekako da zaštiti Isusa, upao u vlastitu retoričku i jurisdikcionu zamku. On je npr. čak dao da i Isusa strahovito išibaju (zbog čega je On i kasnije relativno brzo umro na krstu), računajući da će Mu se narod potom smilovati, ... No prevario je se.
Koju krivicu nosi razjareni jevrejski narod koji je neumoljivo tražio Njegovo raspinjanje i kliktao ‘Krv Njegova na nas i našu decu’, koji je dao lažne svedoke protiv Njega!?
Koja krivica počiva na judejskim prvosveštenicima koji su nahuškali narod na Isusa i želeli da se otarase opasnog protivnika proglašavajući Ga prevratnikom, bundžijom i samozvanim judejskim kraljem?! – Judejsku masu su izmanipulisali sveštenici i pravobranioci, uglednici, a njih opet mračne snage, ... Pakleno nadahnuće je išlo od vrha, a ne direktno na narod ... Da su sveštenici prihvatili Hrista, i narod bi bio otvoreniji za promenu. A šta je narod uradio: najpre je frenetično klicao Isusu dok je na magarcu ulazio u Jerusalim, a kad je bio nauškan, na tog istog Isusa je vikao neumoljivo 'Raspni ga'.
Kolika je krivica pravobranioca i tobožnjih pismoznalaca koji su rigidno branili redigovani mojsijevski Zakon koji je tražio smrt za ‘otpadnika’ i ‘lažnog proroka’?
Koja krivica počiva na blagajniku Judi Iskariotskom koji je izdao Isusa za 30 srebrnika (koje njegova ‘briga’ za sirotinju nije podelila njima), a kad je shvatio šta je uradio obesio je se?! Da li on simboliše zatajenje celog judejskog naroda? - Sam Isus s jedne strane kaže da 'mora otići', mora žrtveno stradati, ali da veliki greh pada na onog ko uzima dželatskog i instrumentalnog udela u Njegovom stradanju: »Sin Čovečiji ide, doduše, kao što je napisano za Njega; ali teško onom čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina Čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek.« (‘Marko’, 14:21) - Tako filološki i teološki gledano ovaj verz nam kaže da Juda Iskariotski nije bio glavni vinovnik u Njegovoj izdaji i predaji, već oni koji su ga unajmili i koji su ga iskoristili: judejski prvosveštenici i starešine Hrama; Isus Pilatu ukazuje: »Ne bi ti imao nikakve vlasti nada Mnom, da ti nije dano Odozgo; zato je veći greh na onome koji me je predao tebi.« (‘Jovan’, 19:11)
Otac Nebeski je dopustio da Isus kao Pravednik umre da bi nam preko Njega dao simbol života koji vodi u Nebo, da bi nam pokazao Put: samo preko krsta, preko požrtvovanosti i raspinjanja starog čoveka duša čoveka nalazi Put u Život i sam Život.
Da bi videli udeo krivice raznih strana u Isusovom Stradanju nije loše da pogledamo koji interes su te strane imale da Ga eliminišu; inače ono što je urađeno sa Isusom je kruna onoga što je u Izraelu rađeno mnogim Božijim prorocima i glasnicima. Razapet je iz više pobuda:
- Razapet je iz mržnje fariseja, sadukeja i prvosveštenika Hrama, jer ih je razotkrivao pred narodom kao lažljivce, kao falsifikatora istinskog Božijeg Zakona, jer je osuđivao njihovo sitničavo razradjivanje Tore i izmišljanje novih odredbi, jer je govorio protiv njihovog izopačenog i lažljivog, paganiziranog žrtvenog kulta, jer je pridobijao sve više sledbenika, jer je za njega čak i Jovan Krstitelj, koga su svi u narodu uvažavali, svedočio kao o Božijem Poslaniku i velikom Svetitelju..
- Iz straha nekih prvosveštenike (poput Kajafe) za vlastiti ugled i poziciju, jer oni su u Isusu videli lažnog proroka, mogućeg buntovnika, koji će izazvati oružanu pobunu, i time isprovocirati vojnu Rimsku akciju i odmazdu, a njima je bilo stalo da održe dobre i kooperativne odnose sa Rimom.
- Iz osvete licemernog naroda što On, Isus Nazaren, nije ispunio njihova supremaciono-mesijanska očekivanja, što se nije postavio kao revolucionarni mesija, kao kralj koji bi ih oslobodio rimske vlasti i uz to načinio ih i gospodarima sveta: »... Isus, saznavši da nameravaju da dodju i da ga odvuku, da bi Ga proglasili kraljem, povuče se opet samosam u goru.« (‘Jovan’, 6:15). – Isus je uistinu rođen da bude kralj Izraela, ali ne starog paganiziranog Izraela, već novog Izraela, vladar ljudi iz svih naroda koji slede zapovesti Živog Boga. Licemeri i bundžije iz judejskog naroda kasnije pred Pilatom zlobno optužuju Isusa da diže pobunu protiv rimskog Kajsara: »On buni narod učeći po svoj Judeji – počevši od Galileje.« (‘Luka’, 23:5)
Juda Iskariotski, jedan od retkih Judejaca među Isusovom galilejskim učenicima, izdao je Isusa dakako najpre kao srebroljubac: radi novca, 30 srebrenika. Ne treba zaboraviti da je on držao kesu Bratstva, tj. bio blagajnik. No, on je s druge strane računao da će se Isus Galilejac osloboditi i ovoga puta, kao što je i ranije izmicao poterama i klopkama. I zato mu nije, u početku, izgledalo strašno njegovo izdajstvo. Možda je računao da će se Isus naći kao kralj nekakvog restauriranog Izraela, osnovati kraljevstvo kome bi i on našao neko 'dostojanstveničko' mesto.
Kada će se otrezniti Judeo-Amerika?!
Po jednom istraživanju (ADL) javnog mnenja, objavljenom decembra 2003. g. u Judeo-Americi, skoro polovina Amerikanaca veruje da je bliskoistočna jevrejska država, Izrael, ozbiljna pretnja svetskom miru. Začudo, anketu je vodila jedna jevrejska zajednica. Tačnije, istraživanje je pokazalo da nekih 43 odsto žitelja Judeo-Amerike veruje da je Izrael pretnja svetskom miru. No ipak Izrael se kao problem stavlja tek iza sedam drugih zemalja. I ovi rezultati, ako su reprezentativni, još uvek ulivaju neku nadu, kažu da svi Amerikanci još uvek nisu potpuno izmanipulisani cionističkim lažima i podmetanjima.
Što se tiče žitelja Evropske Unije, istraživanja pokazuju da oni kao glavni remetilački faktor vide pogromašku državu zvanu Izrael.
Interesantno je zapaziti da i jedan od lidera New Age Pokreta, britanski Jevrejin Bendžamin Krim, kritikuje aktuelnu izraelsku vladu. Tako on iznosi, pored ostalog, i ovo: "...Automatska podrška Izraelu u bilo kojoj situaciji, naročito američka, arapski svet dovodi u frustraciju i očajanje. U takvom očajanju dolazi se do toga da se ekstremne mere, čak i samodestrukcija samoubilačkim bombaškim napadima, čine jedinim načinom da se odgovori.
"On /Arijel Šaron/ je 'težak' čovek i fanatik."
"Gospodin Šaron se svojski trudi da oslika Jasera Arafata kao podstrekača svih terorističkih aktivnosti palestinskih grupa. On zna da to nije slučaj, ali stvarno pokušava da ga unizi i marginalizuje. Njega vidi kao slabog i nesposobnog, bez autoriteta i stoga ne kao potencijalnog sagovornika. Gospodin Šaron je izraelski fanatik, koji 'stvarne' Palestince vidi kao terorističke grupe koje ubijaju Izraelce zato što žele njihovu zemlju."
Bendžamin Krim je svestan da za inauguraciju 'Doba Mira' mora na Bliskom Istoku da se stvori nekakav mir, makar i prividan, a za to je nužno uspostavljanje i priznavanje Palestinske države, te suzbijanje roga izraelskog militarizma.
Post je objavljen 04.09.2012. u 12:08 sati.