Marketing
Ginseng,Google i obična tražilica
Najprin san tražila fajericu po kući...
Kasna ura,kutija pozdrava iz Rovinja u ruci,a upaljača nigdi.
Privrnila sve škafete,istresla sve borše...Osim jednog bez kremena i jednog bez plina,našla san šminku koju san tražila prošli tjedan,nešto sitne šuške,iskaznicu za gradsku knjižnicu koja je nestala prije misec dana,par neplaćenih računa i rećine koje san isto onomad zagubila...
Da barenko iman špaker na plin već bi se nekako snašla,al od ovih keramičkih ploča i nema neke vajde....
Pokušala sam se domislit kako oni tip šta preživljava u pustinji i prašumi ono pali vatru...
Al nigdi triješća po kući,nigdi kamena za kresnit,a sa štapom od moća i metlon, osim žulja,ne bi bilo njanci valjane iskre...
Na koncu san pronašla par onih papirnatih reklamnih šuferina i skupivši ih na hrpicu uspila zapalit lumin.
Aleluja!Osjetila sam se ka pravi čuvar ognjišća,jer je sad tribalo održavat vječni plamen...
Ka oni olinpijski....
Al ima i dobra strana u svemu tome.Barenko san poredila škafete i stavila stvari na misto.
Za par dana nisan mogla pronać punjač za mobitel...
Ka da san berlava...
A možda iman duhove po kući koji se zabavljaju skrivajući mi stvari po kući?
Opet u akciju.
Privrnila sve škafete..Bila san sigurna da su svi punjači i stari mobiteli u jednoj škatuli od postola,spremljeni na sigurno misto di ih mogu lako pronać.
Ovaj put san pronašla dva upaljača,knjigu koju san tražila misec dana,sandale na koje san zaboravila da ih iman,zdjelice za sladoled koje san tražila od prošlog lita i jedan album za slike koji sam namjenila nekome za rođendanski poklon,al sam u međuvremenu zaboravila kome...
Čak san se mislila bi li uključila i GSS u potragu,jerbo mi je punjač od životne komunikacije,al sam se sitila da su in u ovo vrime pune ruke Čeha šta odaju po vrletima pa san odustala.
Ma da mi je barenko ova moja keruša,pas tragač...
Potraga je trajala puna dva dana.Sredila san špajzu,spremu,kužinu (uključujući frižider),sve ormare,zimsku robu,dičinju sobu...
Naravski,punjači nisu bili u škatuli,jer sam ih u prvoj premetačini pribacila u jednu kesu,da zauzimaju manje mista i spremila na policu da mi budu pri ruci.
Vas san bila sritna.
Onda san se sitila da za par dana idem na koncert i da bi valjalo ponit fotoaparat...
Budući da mi je prvorođena kćer odnila valjani fotoaparat da uslika svoje putešestvije,meni nije preostalo ništa drugo nego nać stari digitalac.
Eeee,njega san našla od prve.Nedostajala mu je memorijska kartica,koja je bila spremljena negdi ¨na sigurno¨.
Još dva dana.Sredila sam kojekakve papiruštine,ormarić za cipele,našla novo sjenilo,još jedan upaljač,i nove čaše za vino,koje sam jednoć dobila,nemam pojma od koga i za koju prigodu.
Memorijska nijente.
Onda san se sitila da bi fotoaparat valjalo nekako napunit da bi radio.Pošto je prvorođena odnila i baterije i punjač za baterije (aj bar san znala di su ),krenila san tražit punjač za fotoaparat.
Špajza,sprema,dičinja soba,tinel,Google,FB tražilica...
Kako se stari digitalac nije odavna koristio nisam znala ni kakav punjač tražim...
Onda san stala,malo odmorit i porazmislit...
Pojadala san se i priji.Zaključila san da bi mogla laganini počet uzima Ginseng il štagod slično.
Vas san se štufala.
E,a onda dok sam se tako promišljala nešto mi je sinilo!
Pa fotoaparat nema punjač,pune se baterije!
Odma mi je bilo zeru lakše,jer san sad znala šta ne triban tražit!
A sad odo nać postole koje ću obuć za na koncert.
Post je objavljen 18.08.2012. u 20:08 sati.