u međugorje san iša s josip prometon sa još dvjestipet drugizi odočasnika. moja je sestra to po običaju dobro organzirala. dicu nisan vodijo jer nemaju putovnice. samo ja i žena mi. dovoljno. put je bijo ugodan jer je klima nas ladila tako da smo se dobro ćutili. zeru smo molili, zeru slušali priču o gospi kraljici mira i o deset tajni šta se uskoro imaju otkrit svitu. kaže vidilica naša mirjana da će pra petar ljubičić šta je sad u nimačkoj još za života izreć svitu sve gospine tajne jenu po jenu. kad to gospa bude tila. e unda će se mnoge duše zamislit nad svojin životon i vidit kako se suočit sa istinon šta će se pokazat u svoj snazi. biće velikog belaja ali oni šta viruju i boga se bojat ništa se ne tribaju plašit tizi stvari. oni će uživat zaštitu majke božje kraljice mira.
iz ciloga svita iz avrike amerike rusije tanzanije i iz bilokosti svi su došli k našoj gospi u međugorje i tute jon jade svoje iznili. gospa ji je poslušala i utišila. najviše je bilo mladog svita jer je bijo vestival od mladi. e bože moj šta ji je bilo lipo vidit kako se svi držu skupa za ruke i plešu i pivaju ki braća i sestre. a svaki je iz druge zemlje i drugin jezikon govori. svejedno nije bilo problema jer su tute svi govorili jezikon ljubavi šta međugorjon teče.