Marketing
PROLEMUĆAJ PA PROLIJ
Zvrc, zvrc....
Ej, di si?
Kako je?
Ima li šta novoga?
Kako si sa gostima?
A nikaakooo... nije baš nešto.
Amo ća onda na jednu kavicu.
Ma, ne mooguu.... znaš, priša mi je!
A ja baš mislila napisat jedan tradicionalno litnji grintavi post.
I kako sad?
Grad poluprazan, apartmani popunjeni nako- nako.
Avioni uopće ne slijeću svakih par minuta
Pa, mislin se, šta bi onda uopće i odila ugrad.
Kakvoga smisla ima šetat po gradu kad ti niko ne zapinje za noge, niko se ne linja kolafjaka isprid tebe. Nijedno dite te neće mačat i ispaštročat sa sladoledon.
Šta ću ugrad kad ne mogu grintat!
Na rivi tek tu i tamo netko.
Nema onih šta viču:
- Helikopter!
- Heeelikopter!
Pa tek oni sa nekakvim CeDeovima. U dva – tri đira zaustave me nekoliko puta
Na kraju sam jednome rekla: Ajmo se minjat, ja tebi svoj CD, ti meni taj tvoj.
Na mostu nikakve gužve. Promet teče sve za pet. Nikakvog zastoja nema. Hitna pomoć i Policija ne zapinju u prometu.
I da više niste spominjali nekakav Novi Most. Šta će nam? Samo lovu trošit bezveze.
Pa i parkirališta su nam poluprazna.
A šetnica tek.
Ma mislin, moreš gol proć priko nje, niko te neće vidit. Nema parkiranih motora, auta, niko te neće prigazit, dicu se može slobodno pustit da trčkaraju.
Drveni most skoro pa prazan, niko ne zapinje priko puknutih puntiželi. Samo mi je jedan mališ sletija u naručje.
Pa ti onda napiši grintavi post!
A štaš, kad je sve poluptrazno!
Post je objavljen 25.07.2012. u 13:21 sati.