Tanja, oprosti šta ti nisam došla na svadbu.
Vjerojatno ti nikada to neću uspjeti reći, ali na dan kada sam trebala doći do tebe, dogodilo mi se nešto jako ružno u životu.
U svemu sam bila sama. I dogodilo mi se je da nisam znala vladati sa sobom.
Doživjela sam veliki gubitak, traumu i šok.
Nisam išla na posao neko vrijeme. Uzela sam godišnji. Nisam se znala nositi sa tolikom boli.
Rekla sam ti da sam uganula nogu i prestala sam ti se javljati.
Lagala sam. Nisam uganula nogu.
Nisam ti se imala snage javiti na mobitel. I reći ti razlog zašto ne mogu doći. Jer sam odmah znala da ćeš me pitati. A ja nisam imala snage i hrabrosti samoj sebi priznati šta mi se dogodilo.
Zato mi oprosti za sve.
Jer u mojem srcu ti ćeš zauvijek ostati ono šta smo si nekada davno bile. Moj prvi izlazak, moja prva ludorija, moje prvo smijanje do suza.
Volim te puno i zato kažem... ako ikada uspiješ, otpusti blokadu koju si stavila na mene.
I nađi mjesto za oprost. Možda jednom i uspijem nekome i ispričati istinu i tajnu iz prošlosti.
Post je objavljen 18.07.2012. u 11:24 sati.