Zamisli brodove ispod potpetica,
skini im jedra.
Jedra su za one koji ne znaju hodati.
Ionako sam preplivao preko previše nišana da ne bih prepoznao tvoju besmrtnost.
Lutko, ti pišeš o bogovima, a oni su odavno izgubljeni u violinama.
Pa ipak u tebi je ono neizrecivo maslačka koji otvara ključeve podudarnosti,
tjera me, goni i mimoilazi oluje. Znaš, one oluje koje pokretom pretvoriš u žuto nebo.
Lutko, ti si ritam na minus 20,
žena iza zavjese koja orgija s ciklamama.
Lutko, nikako da zašutiš da se odmorim.
Radujem se kad pišeš,
utopim se sljedeći tren.
Za tako lijepu ženu, čudo je da si preživjela.
O tome nećemo naglas,
kao ni o svim onim stvarima koje bi se desile kada bi obukla te potpetice i krenula gaziti, lutko moja.
Post je objavljen 06.07.2012. u 02:17 sati.