Govno je opet padalo, kako bi reka Mujo u Kanadi. Ovih dana, otkad su počeli uz kavu, umisto keksića i čokoladica, dilit lopate i škovacere i nisan bija baš najvirniji gost, ali triba koji put i riskirat. Na kraju krajeva, čovik je društveno biće, pa ako triba i snig čistit, neka, jebi ga... ja ću ih zdušno bodrit. Doduše, bez šalova i inih navijačkih rekvizita, ali svaka podrška umornin i žuljavin rukama je dobrodošla, pa ma kakva ona bila. Ma pomoga bi ja i ljudima lopatat, ali di ću in smetat u ovako lošen trenutku sa svoje dvi live ruke... Samo bi in smutnju radija.
Napokon san se uspija dokotrljat nekako do kafića. Bacija san oko na parkiralište da vidin koga ima i priletija pogledon priko impozantnog voznog parka. Sve same skije i sanjke parkirane jedna do druge, tek tu i tamo koji snowboard od kakvog skuter freaka koji i po ovakvom vrimenu ustrajava u svom kurčenju. Malo san se uspuva dok san skinija klizaljke uz tihu beštimju, jer mi nije baš tribalo uzgojit ovoliki bojler ispod majice ove zime, šutnija par pingvina da mi ne skakuću pod nogama i nadobudno uša u toplinu obećanog raja.
Komad kamena mi se odvalija sa srca kad san uz kavu ugleda keks.
- Znači stanje se normalizira - kažen prijatelju.
- Je, fala Bogu - odgovori. - Nisan se sve ove dane usudija izać iz kuće. Di god se okreneš samo ti guraju jebenu lopatu ili karijolu u ruke.
- Ma i ja san pet dana oda naokolo u "Cestarovoj" robi.
- Pa zašto u "Cestarovoj"? Baš oni bi tribali čistit... - pogleda me prika sa čuđenjen.
- E baš zato! Kad te vide u radnoj komunalnoj uniformi misle da radiš na tome, pa ti niko ne gura ništa u ruke.
- A šta te nisu zvali da in ti, ka službena osoba, pomogneš?
- Pa znaš da jesu. Ja bi doša do njih, pita šta triba i reka da pričekaju minut dva jer iden po ralicu koju san parkira iza kantuna. Oni mi onda ponude šta pojist i popit, a ja, ka i svaki pošten cestar i komunalac, to ne mogu odbit. Uostalon, sa punin pravon me časte, jer ja san taj koji će ih spasit muka. Nakon šta se naiden, napijen i proćakulan krenen po fantomsku vražju napravu, a kad se dokopan kantuna...klinac će me više vidit. Ako ništa drugo, dok me čekaju, bar će se malo odmorit.
- A dobro si se sitija... moran ti priznat.
- A e, pa nije ni lude bleso... ovo su ozbiljne stvari i nije se s tin zajebavat.
Nastavili smo u miru i tišini meditirat nad vućin makjaton gledajući na ulaz u bolnicu. A tamo se sjatilo svita. Nose ruke, noge, babine kukove, didovu dentjeru, a sve kako bi izvukli šta veću odštetu. Prid ulazon ih dočekuju službenici DORH-a kako bi napravili zapisnik o šteti, te USKOK da odma spriči možebitnu trgovinu i šverc polomljenin udovima. Nesmin zaboravit i štand sa jadnin advokatima privatnicima kojima se jaja tresu od ledare, čekajući da ubiju koju faturetu, pa da i oni zarade za kruv, makar i za ovi smrznuti.
Moran priznat da san i ja klizajući do kafića razmišlja o slobodnon padu, ali ova upletenost državnih službi me malo pokolebala. Naime, po novome, ako se sjebeš na snigu ili ledu moraš prije svega ostat u istome položaju, šta mi, s obziron na vlagu i ladnoću i nije neki film. Onda nazoveš policiju, a tamo te, pripremljeno samo za ovako ozbiljne okolnosti, dočeka govorni automat:
"Dobili ste policijsku upravu Splitsko-dalmatinske županije. Da bi što preciznije odgovorili na vaše potrebe molimo da:
- u slučaju kriminalnog djela birajte broj 1
- u slučaju prometne nezgode birajte broj 2
- u slučaju pada na snijegu birajte broj 3
- u slučaju pada na ledu birajte broj 4
- u slučaju da niste sigurni pritisnite broj 5
- za sve ostale upite molim odjebite jer imamo pametnijeg posla."
Nakon uru borbe sa automaton, napokon dođe policija da bi napravila zapisnik o padu, a onda slidi popunjavanje europskog izvješća o nezgodi, provjera štete na tuđoj imovini, provjera eventualnog postojanja police osiguranja... Tek kad su sve pravne forme zadovoljene, policajac zove GSS da te uklone sa mista nezgode i prinese do bolničke porte na daljnju obradu.
Previše zajebancije za malo love...
- Šta misliš - pita prijatelj. - Šta će bit sa svima ovima doli u bolnici?
- Čin su se umišale državne institucije, mislin da će in jebat mater.
- Je, vidit ćeš... već sutra će osnovat D.A.J.M.I.
- Šta da ti dan?
- Ma ništa... tako će se zvat nova vladina institucija za mirno rješavanje sporova među građanima i kontrolu njihovih djelatnosti.
- Pa zašto Dajmi?
- Državna Agencija za Jebanje Majki...
- A, tako... I šta, nećemo više smit ni mater beštimat jedan drugome, jer će nas tužit za protupravno obavljanje usluge i rad na crno...
- I to bi tribalo bit nešto ka ovrhe priko FINE? Šta misliš?
- Normalno... ako nekome oćeš jebat mater, nazoveš agenciju, objasniš o čemu se radi, oni obave posal i pošalju ti račun za komunalne usluge...
- Baš tako. To će bit nešto ka:
" - Dobar dan.
- Dobar dan.
- Vaš susid nan se žalija na vas?
- I neka je govno jedno...jebat ću ja njemu opet sve po spisku. A ko ste vi?
- Mi smo profesionalni jebači majki iz agencije D.A.J.M.I. Imamo tužbu s njegove strane, pa bi popričali s vašon materon da riješimo situaciju.
- Šta da ti dan...Šta bi vi onda...?
- Upravo ono šta naziv našeg posla govori... triba nan vaša mater.
- A, ono, ka, pa nemojte mater...znate, radi se o zabuni...
- Kakvoj zabuni, gospođo? Nama je mater mater i nije važno ni čija ni kakva... bitno da je mater.
- Ma o zabuni, znate...
- Jeste li vi ova gospođa - pokaže joj prston ime na nalogu.
- Pa ,jesan...
- Znači, vi ste optužena?
- A jesan, ali...
- Nema ali... Na nalogu piše da van moramo jebat mater, pa vas molin da je dovedete...
- Ma, čoviče Božji, nisan se ja kačila sa susidon...krivo ste razumili... Moj sin je, ali sad ga nema doma"
Post je objavljen 11.02.2012. u 22:49 sati.