Da da, ovo je novi post, koji bio bio red, da bude napisan. Ustvari pisem trenutno samo radi toga, sto imam osjecaj da je vrijeme da napisem ovaj post. Zadnje 3-4 noci sam pun ideja o kojima bih tako rado pisao, dobijem tako neku inspiraciju da imam osjecaj da cu da napisem roman, u komadu par sati, bez prestanka, ali onda kada krenem da pisem, nakon minutu dvije, samo pomislim NE. To je tako razocarajuce da to nije za povjerovati. Bas me nekako sjebe, jer svaki put pomislim koja luda ideja, odlicno ce biti napisano i onda ipak to ne bude to. Sto je najgore na svemu tome, nije mi jasno zasto tako brzo izgubim inspiraciju i najgore od svega, izgubim volju. Bas je tako u mom zivotu u principu u svim aspektima. Krenem nesto raditi i onda odjednom imam zelju za necim drugim i zelim to odjednom, a prvo je vec zaboravljeno. Pa nije ni cudo sto ne mogu da budem sretan, pa ja sam zensko, zelim nesto, ne znam sta ali bit cu nesretan ako ne dobijem to. Ja sam definitivno zensko u srcu... hah, zao mi je moralo je da bude to meni se cinilo smijesnim. Ali prvi dio je bio iskren i istinit, mislim da je to jedan od mojih problema u zivotu, ono sto zelim svim svrcem svojim, ne ucinim dovoljno za to, a za ideje koje su nebitne i male, za to ucinim sve, mislim da moram promjeniti prioritete, definitivno. Ovako osim tih mojih odlicnih ideja za pisanje, nema bas nicega posebnog za spomenuti u mom zivotu, sve je nekako kao i uvijek, mrsko mi za sve, spavam puno i puno razmisljam. Shvatio sam jos osim sto su mi prioriteti izvrnuti, da mi je i problem sto ovoliko razmisljam, spontanost mi je na nivou minus 10. Prije nego bilo sto krenem, od najbanalnijeg do zivotnih odluka, da ista odlucim ja prvo pomislim sta moram da ucinim za to, koji je rezultat i moguce posljedice, tako da 90% stvari i ne zapocnem, jer u glavi izadje vise mogucnosti i ja izaberem najgoru za najrealniju. Mozda sam samo pesimista, pa vidim samo lose, mada nije ni to fer. Mislim optimisti i pesimisti, cudne su to biljke, treba biti neki mix od svega. To bi bio valjda realist, zar ne? Sad sam sam sebe naveo na razmisljanje, tako lako je to kod mene. Za sada bi bilo to to od mene, ako mi padne jos sta na pamet, napisem to, drugom prilikom, ako mi ne bude mrsko ili ideja ne nestane...
Post je objavljen 09.02.2012. u 02:37 sati.