Jos sam povecala malo vise
mista u mom srcu.
Jedan dan predivan, tako
poseban, mirna spremna voljeti,
zaboravit sve ,zaboravit sve oko sebe.
Nista samo uzest tu divotu, tu zvjezdu.
I reci ,moja ljubavi ti si ta zvjezda.
I na tom dugom putu zivota,
sve je stalo te subote. Od kad smo
se upoznali, nasi pogledi kao putovi sastali.
Zagljaj par koraka..onaj pogled" kud smo mi posli."
Ni jedan dan nije prosa da ne promislim
ono jako vrijeme, koje je ostavilo toliko tragova.
Tragova ne opisanih koji ostaju
zabiljezeni u meni.
Radost, onaj mir, komad tebe.
Tako jako lupanje srca, vrijme srece.
Tu sam na pola puta i zeljela nastavit
tu ljubav zaljubljena, u tvojim rukama
tako sretna.Gledajuci nebo i zvjezde su se luljale
uz nas..rijeci jos jedan dan "sve bi puklo"..
Osjetit ne opisano, ono sta se ne moze opisati ni
pisanjem, bit uz tebe bez da se pitam
sta ce ko reci ..nastavlja se ..!!
Post je objavljen 29.01.2012. u 14:46 sati.