Gde si? Šta ima? Pitanja su koja postavlja većina ljudi kada u prolazu sretne nekog znanca. Na ta dva pitanja se u periodu pre nove godine doda i ono gde ćeš za novu, a kad prođe nova godina gde si bio za novu? Neki ljudi ti ispričaju kao da idu u diznilend i onda ti koji ne znaš gde ćeš, imaš osećaj kao da si jada i beda, ostaćeš kući, oni se svi super zabavljaju, imaju više para i bolje društvo. Pomislio sam na trenutak da je i kod mene tako i zapitao se da li to sa godinama ide i raspad društva i smanjenje volje za slavljem. Da jeste i ne vredi sebe lagati. Ne treba sebe lagati i treba postupiti baš onako kako se osećaš, ako ti se ostane kući ostani, ako ti se ide negde dalje idi. Kad napraviš po svom bilo šta jedino sebe možeš i da kriviš. No nije sad o tome priča. Zamišljen sedeo sam kraj smederevca u kuhinji i gledao mog dedu nije gledao mene nego televizor.
Znatiželjno priupitam ja njega:
Johnny: "Dedo, koju novu godinu ti pamtiš?"
Dedo:"Vidiš, sad kad si me već pitao, kazaću ti. Imaš recimo kinesku novu godinu..."
Johnny: "Ne, ne, dedo, kažem postoji li neka nova godina koju ti pamtiš da si dobro proslavio, a ne koju pratiš ? "
Dedo: " A to, aha, aha. Vidiš ja sam ti rođen gore u Lici, sirotinja. Bilo je teško i sam sam se morao boriti za život. Kad sam malo stasao otišao sam kod rodbine u Čonoplju i tamo se zaposlio na željeznici. Radio sam kao utovarač uglja u vagone, posao je bio težak i zarađivao sam oko 1500 dinara. Tada sam čuo da u rudniku traže radnika pa sam se ja tamo prijavio. Radio sam u rudniku za puno bolju platu, oko 7000 dinara. Onda je tuda prošao glas da se traži milicioneri, a neki moj poznanik je skupljo momke pa sam se i ja prijavio. Iz rudnika sam ti ja otišao u Zagreb. Onda su nas tamo na ploči propitivali, znamo li matematiku, čitat i to. Svrstali su nas u dve kolone, jedni ljevo drugi desno. Prošao sam ti ja to i krenuo na obuku. Šetao sam Zagrebom sa nadređenima, tada sam se učio policijskom poslu. Pratio sam kako oni rade, šta rade, išao za njima. Uglavnom dobio sam poziv da dođem u Vukovar, da tu fali ljudi pa sam došao. Eto sad sam tu đe jesam, primam mirovinu, eto malo pomognemo tebi, malo damo za meso i za drva i dobro. Nisam ti ja baš nešto volio ta slavlja, božiće, nove godine, uskrse, ali sam išao tamo jer se moglo dobro pojest, e to ti ja mogu reć. Tako da čuvaj se, dobro jedi i gledaj da svakoj nevolji izbjegneš."
Onda je počeo dnevnik i dedo je rekao da moramo slušati jer uvek moramo znat kakvo je stanje u svjetu i oćel bit rata i krize. Takvo mišljenje moj dedo deli o novoj godini, a ja kao njegov ponosni unuk delim njegovo mišljenje! Živio mi dedo još 100 godina.
Post je objavljen 18.01.2012. u 21:20 sati.